18. marta 1886. godine prvi voz ušao u Leskovac

Pre 130 godina, 18. marta 1886., samo 8 godina posle Berlinskog kongresa, prvi voz ušao je u Leskovac, što je bila prekretnica u razvoju našeg grada, koji postaje industrijski, sajamski i poljoprivredni centar Srbije. 

 

Lokalno udruženje ljubitelja železnice, danas je skromno obeležilo ovaj značajan jubilej, podsećajući na činjenicu da su vozovi, tokom burne istorije, a posebno u vreme čestih ratova, bili jedino sredstvo za prevoz ljudi i robe.

U početku je do Leskovca saobraćao samo jedan mešovito – putnički voz dnevno, a tek oslobođena, ekonomski slaba i zaostala, Srbija se sporo razvijala. Zbog obaveze izgradnje pruge od Beograda, do granice sa Turskom i Bugarskom, septembra 1886. godine, dograđena je deonica do Vranja, a dve godine kasnije stigla je i do Soluna, važne luke u ovom delu Evrope,povezujući na najbrži i najkraći način ”Staru damu” sa Azijom i Orijentom, priča Karlo Polak, diplomirani inženjer železničkog saobraćaja i predsednik Udruženja ljubitelja železnice:

– Dolazak voza u grad, bio je u to vreme događaj kome je prisustvovala gotovo cela varoš, a Leskovac je poslednjih godina 19. veka imao oko 13 hiljada stanovnika i, posle Beograda bio najveći u Srbiji. ”Solunskom prugom” izvozila se živa stoga i meso za vreme Carinskog rata od 19o6.191o, kada je Austrougarska monarhija zabranila uvoz i tranzit poljoprivrednih proizvoda-. Nakon Velikog rata, tridesetih godina prošlog veka, od Niša do Skoplja putovalo se 5 sati i 15 minuta, a kroz Leskovac su, pored omaćih saobraćali i međunarodni vozovi, priča Polak: – Leskovac nije bio pasivni kraj. Ovuda je iz Pariza za Atinu, išao voz Direkt orijent, ogranak čuvenog Orijent ekspresa. Imali smo direktnu vezu sa Dortmundom i mnogim drugim evropskim centrima i ona je trajala sve do raspada SFRJ-.

Na relaciji Beograd-Leskovac, posle Drugog svetskog rata putovalo se četiri sata, što je otprilike dva sata brže nego danas, a razlog je ne samo neulaganje u železnicu, na račun drumskog saobraćaja, već i manji troškovi transporta. Iako je Južna pruga nedavno elektrifikovana, nijedan od tek kupljenih vozova, ne saobraća u ovom delu Srbije. Predstavnici udruženja ubeđeni su da će ta nepravda biti ispravljena u godini jubileja. Uslov je naravno rekonstrukcija pruge i takvi planovi postoje, tvrdi šef Železničke stanice u Leskovcu, Goran Pešić.

– U ovoj godini, na južnom delu Koridora biće renovinare tri deonice železničkih pruga. U aprilu će početi radovi na relaciji prema Ristovcu i Bujanovcu, a septembru i oktobru biće rađena deonica na području grada Leskovca. U potpunosti će biti remontovano 15 kilometara pruge. Materijal je obezbeđen, čekamo samo da vremenski uslovi dozvole početak adaptacije. Nadamo se i očekujemo da će uskoro Srpska železnica, koja je još pre više od jednog veka bila u rangu evropskih železnica, opet povrati stari sjaj-.

U zlatno vreme Jugoslovenske železnice, kroz Leskovac je saobraćalo 8o-ak, što putničkih, što vozova koji su prevozili teret, a danas ih je za dve trećine manje. Karlo Polak i grupa mladih entuzijsta iz Udruženja, veruje da se, uvođenjem takozvanih češćih ”prigradskih” linija situacija znatno može popraviti i poziva lokalne samouprave duž ”železničkog Koridora 10”, da po ugledu na razvijene zemlje ulažu i u ovu vrstu putne infrastrukture.

Suzana Stojiljković