Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Vojnici junske klase, počeli su danas dobrovoljno služenje vojnog roka u centrima za obuku u Valjevu, Somboru i Leskovcu. Naša ekipa bila je u Kasarni ”Vojvoda Petar Bojović” u Donjem Sinkovcu, kako bi prisustvovala njihovim prvim satima u uniformi.
Organizovani u desetočlane grupe, mladići i devojke su prijavljivanjem na ulazu u Kasaranu ”Vojvoda Petar Bojović”, praktično započinjali šestomesečni dobrovoljni vojni rok. Provedeni kroz desetak punktova, oni su od civila, za nekoliko sati, postali pripadnici Vojske Srbije. Na prvom ih je dočekao i pozdravio komandant 3. Centra za obuku, pukovnik Sladjan Cvetković:
“Danas je u našoj kasarni praznik, jer primamo novu klasu vojnika. Oni će prvih 45 dana vojničkog života provesti ovde, a ostatak junske klase u Centrima za obuku u Valjevu i Somboru. Tokom mesec i po,savladaće prve vojničke korake, naučiće da se kreću na bojištu, da rukuju oružjem. Realizovaće gadjanje iz automatske puške, gadjanje ručnom odbrambenom bombom i orijentaciju u prostoru, danju i noću. Ovde će položiti vojničku zakletvu, u trećoj nedelji juna, na jednom mestu, a to bi, u ovoj klasi trebalo da bude naša Kasarna.
Pukovnik Cvetković ističe da su mladi ljudi sa kojima je razgovarao vrlo samouvereni, znaju gde su i zašto došli, a jedan broj njih rešen je da dobrovoljnim služenjem vojnog roka, načini prvi korak u svojoj vojničkoj karijeri. U to smo imali priliku i sami da se uverimo:
“Na dobrovoljno odsluženje vojnog roka motivisalo me više faktora, ali su dva glavna. Pre svega to volim, a želela bih i da se ”aktiviram” i nastavim da radim u Vojsci. Oduvek me to privlačilo, a činjenica da je moj otac takodje bio dobrovoljac, dodatno me inspirisala. Volela bih da budem profesionalni vojnik, kaže Sladjana Ilić, diplomirani arhitekta iz Vlasotinca.
Predrag Fejzić, čiji je otac oficir, pripadao herojskoj 549. motorizovanoj brigadi i radio upravo u 3. Centru za obuku, ne krije da je, uprkos ličnoj želji, njegova odluka motivisana željom pokojnog oca:
“Za mog oca čovek, odnosno muškarac, koji nije služio Vojsku, nije bio kompletan. Nisam otišao u Vojnu gimnaziju, kako je planirano, jer me život odveo na drugu stranu, ali želim da odslužim vojni rok. Hoću da idem korak po korak. Lično bih voleo da postanem profesionalni vojnik, ali nije dovoljna samo moja želja. Ovde me dovelo srce, a ne razmišljanje o brojnim benefitima, iako to jeste vrlo privlačno za mladog čoveka.
Neke od mladića do Kasarne ”Vojvoda Petar Bojović” dopratili su trubači, što je slika koju dugo nismo imali prilike da vidimo i govori o već zaboravljenoj tradiciji vojničkih ispraćaja.
S.Ć.
