U Leskovcu obeležen Svetski dan AIDS-a – granica zaražennih infekcijom sve niža

Svetski AIDS dan okuplja ljude širom sveta sa ciljem podizanja pozornosti u vezi sa HIV pandemijom i demonstrira međunarodnu solidarnost.

ZZJZ Leskovac, Centar za promociju zdravlja i Centar za kontrolu i prevenciju bolesti sa svojim saradnicima LKC, Crvenim krstom Leskovca, učenicima OŠ Petar Tasić, Vožd Karađorđe i Medicinske škole Leskovca danas su akcijom ispred LKC “Zajednice prave razliku” obeležili 1. decembar, Svetski dan AIDS-a.

Naši sugrađani su mogli da dobiju savete stručnjaka i da se besplatno, poverljivo i anonimno testiraju brzim testovima na HIV i rezultat dobiju za 30 minuta.

Ovogodišnja kampanja u Republici Srbiji se realizuje pod sloganom „DRUŠTVO DOPRINOSI NAPRETKU“ (COMMUNITIES MAKE THE DIFFERENCE).

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” od početka epidemije, 1985. godine, pa zaključno sa 20. novembrom 2019. godine, u Republici Srbiji je registrovano 4027 osoba inficiranih HIV-om, od kojih su 2022 osobe obolele od AIDS-a, dok je 1150 osoba umrlo od AIDS-a, a još 121 osoba inficirana HIV-om je umrla od bolesti ili stanja koja nisu povezana sa HIV infekcijom. Kao i ranijih godina i ove godine seksualni put prenosa je dominantan (89% svih slučajeva registrovanih tokom 2019. godine), posebno nezaštićenim analnim seksualnim odnosima među muškarcima, kako među novootkrivenim osobama inficiranim HIV-om (77%), tako i među obolelima (56%) i umrlima od AIDS-a (44%).

Među novodijagnostikovanim HIV pozitivnim osobama u periodu januar–novembar 2019. godine bilo je 8 puta više muškaraca u odnosu na žene. Najveći broj novo dijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om je uzrasta 20–49 godina (80% u 2018. godini). Međutim, od 2002. godine registruje se veće učešće mladih uzrasta 15–29 godina među novo dijagnostikovanim slučajevima HIV infekcije (47% u 2008, 37% u 2010. i 28% u 2018. godini u odnosu na 22% u 2002. godini).

Prema zvanično dostupnim podacima u Srbiji trenutno živi 2756 osoba kojima je dijagnostikovana HIV infekcija, a procenjuje se da u našoj zemlji još minimum 400 osoba ne zna da je inficirano HIV-om. Znajući da HIV infekcija može dugi niz godina proticati bez ikakvih znakova i simptoma, jedini način da se otkrije HIV infekcija je da se osoba koja je imala neki rizik testira na HIV. Svako testiranje na HIV treba da bude dobrovoljno i poverljivo, uz obavezno savetovanje pre i posle testiranja, a u cilju pružanja pravih i stručnih informacija potrebnih klijentu da donese odluku da li je pravi trenutak za testiranje, ali i da prepozna stvarni rizik tj. rizično ponašanje koje je praktikovao ili koje i dalje upražnjava, i da identifikuje lične mogućnosti za preveniranje inficiranja HIV-om u budućnosti.

S druge strane, HIV pozitivne osobe imaju mogućnost da odmah po dijagnostkovanju započnu lečenje HIV infekcije koje daje odlične rezultate, kako u svetu tako i u našoj zemlji. Zahvaljujući terapiji HIV infekcija je hronično stanje sa kojim se može kvalitetno i dugo živeti, ali samo ukoliko se pravovremenim i adekvatnim lečenjem kontroliše replikacija HIV-a.

I da se podsetimo kako se HIV prenosi, odnosno na koji način se ne može inficirati HIV-om.

1. Seksualnim odnosom bez zaštite tj. bez kondoma (analni, vaginalni i oralni seks, pri čemu najveći rizik nosi nezaštićeni analni seksualni odnos),

2. Sa zaražene majke na dete (u toku trudnoće, porođaja i dojenja),

3. Razmenom igala i špriceva kod intravenske upotrebe narkotika.

• HIV se retko može preneti na sledeće načine:

1. Poljupcem u usta (samo u slučaju ako obe osobe imaju neke ranice u ustima, npr. usled vađenja zuba, krvarenja desni… pa u tom slučaju dođe do kontakta „krv na krv”),

2. Pri tetoviranju, pirsovanju… (ukoliko se obavlja nesterilizovanim aparatima i u nehigijenskim uslovima),

3. Prilikom razmene pribora za ličnu higijenu koje je prethodno koristila osoba koja živi sa HIV-om (brijač, četkica za zube…).

• HIV se ne prenosi na sledeće načine:

1. Boravkom u istoj prostoriji: socijalnim kontaktom kao što je razgovor, pogled, druženje…,

2. Dodirom tj. kontaktom, kao što je rukovanje i zagrljaj,

3. Kašljanjem ili kijanjem, preko znoja ili suza,

4. Poljupcem u obraz,

5. Korišćenjem istog kupatila ili toaleta,

6. Korišćenjem iste čaše/šolje ili istog pribora za jelo koji je koristila osoba inficirana HIV-om,

7. Korišćenjem iste posteljine ili peškira,

8. Kontaktom sa predmetima na javnim mestima (telefonska govornica, držači u javnom prevozu…)

9. Korišćenjem istog bazena ili saune,

10. Preko životinja ili ubodom insekata (komarci, krpelji…),

11. Konzumiranjem hrane koju je pripremila HIV pozitivna osoba.