Sutra su Miholjske (jesenje) zadušnice

Crkva je ustanovila posebne dane kad se sećamo naših dragih pokojnika i obilazimo njihove grobove.

Zadušnice su uvek u subotom, jer je to i inače, u toku čitave godine, dan kad se sećamo preminulih. Tog dana 6. novembra u crkvi se služi za upokojene liturgija na kojoj se čitaju imena upokojenih pravoslavnih hrišćana.

U crkvu na liturgiju potrebno je poneti:
malo kuvanog žita
malo crnog vina
malu sveću za žito
svećica za svakog upokojenog ili jedna veća za sve
spisak imena vaših upokojenih rođaka i prijatelja.
skroman novčani prilog prema svojim mogućnostima

Žito nas simbolično podseća na Hristove reči da zrno tek kad umre rod donosi, i to ne u zemnom mraku, nego u svetlosti sunca. Žito je simbol smrtnog tela i besmrtne duše u svetlosti Carstva nebeskog.

Crno vino, kojim sveštenik preliva žito, označava Božje milosrđe kojim se zalečuju rane greha.
Sveća je simvol svetlosti Hristove. On je rekao: „Ja sam svetlost svetu.” Ta svetlost treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih. Sveća je malena žrtva Bogu, koji se za nas žrtvovao.

Posle liturgije u crkvi se služi parastos na kome se čitaju imena upokojenih pravoslavnih hrišćana, koja smo pripremili, i na kraju vinom preliva žito. Uz imena priloži se skroman novčani prilog – naša žrtva za pokoj duša naših pokojnika za koje se molimo. Posle parastosa se ide do grobova pokojnika. Tamo se pale sveće i uređuju se grobovi.