Stručni skup o zaštiti materijalne baštine Leskovca: Plan je da vila Teokarevića bude Centar umetnosti

Trenutno se radi studija zaštite spomeničkog nasleđa, ali i projekat Zaštite urbane celine varošice Vučje

Stručni skup, koji je danas počeo u Narodnom muzeju, završnica je niza sastanaka, koje su predstavnici ove ustanove kulture održali sa Zavodom za zaštitu spomenika iz Niša i brojnim drugim saradnicima, a sve sa ciljem zaštite kulturnih dobara na teritoriji grada Leskovca:

– Na prethodnim sastancima smo ”prebrojali” kulturna dobra našeg grada i u toku je izrada Studije zaštite spomeničkog nasleđa, koja će obuhvatiti ratne memorijale i spomenike. Lokalna samouprava je prepoznala važnost ovog posla i izdvojila sredstva za održavanje stručnog skupa. Na listi koju smo napravili su stare kuće, najviše je onih koje su imale određenu ulogu u narodno-oslobodilačkoj borbi, a one su i bez toga arhitekstonski vredne. Leskovac ima suficit kulturno-istorijskog blaga, ali deficit u kadrovima i finansijama, ističe direktor Narodnog muzeja, Nebojša Dimitrijević.

Dodaje da je jedan od već dogovorenih projekata ”Zaštita urbane celine varošice Vučje”, u čijem centru se nalazi vila porodice Teokarević Plan je da ona, nakon rekonstrukcije, postane Centar umetnosti, gde bi umetnici sami vodili program i gde bi došlo do susreta kreativnih ideja ljudi koji nisu ograničeni muzejskom delatnošću.

Kroz projekat ”Uvid u stanje”, Zavod za zaštitu spomenika u Nišu je, na terenu zabeležio nove i ažurirao podatke o nepokretnoj baštini na jugu Srbije. Arhitekta-konzervator, Ivana Cvetković naglašava da je taj posao započet u maju, a da je aktuelni stručni skup kulminacija aktivnosti.

– Želeli smo da, sa kolegama iz zemlje i inostranstva, razgovaramo na ovu temu i zajedno potražimo načine da se unapredi stanje spomenika kulture na ovom prostoru. U Leskovcu smo evidentirali 44 kulturna dobra, ona su zakonom zaštićena i za njih su već urađeni predlozi za proglašenje. Na teritoriji Jablaničkog okruga ih je 62, a mi smo se bavili samo materijalnim spomenicima kulture.

Cvetkovićeva naglašava da najveće zasluge za ”ulaženje” u ovaj obiman i važan posao idu na račun Leskovačkog muzeja i da su prvi koraci učinjeni. Dodaje da krajnji cilj ne postoji, jer zaštita nema kraja. Ona traje i razvija se u različitim pravcima, a koliko budemo svesni vrednosti kulturnog nasleđa, toliko ćemo više raditi na njegovom očuvanju.