Profesor Univerziteta u Barceloni, Meksikanac Horacio Espinoza i Slovenac Petar Črnič u Leskovac došli zbog Tome Zdravkovića i roštilja

Horacio Espinoza živi i radi u Barseloni, a Peter Črnič je Slovenac. Druguju godinama, uživajući u istim stvarima: putovanjima, dobroj hrani i muzici. U Leskovac su došli zbog Tome Zdravkovića, roštilja i odličnih živih svirki.

Iako na kasni doručak u Restoran ”Bell” stižu nakon sjajnog sinoćnog provoda i svega par sati spavanja, sa osmehom i neskrivenim iznenađenjem pristaju na razgovor sa našim novinarkama, koje najpre postavljaju, za ovakve prilike, uobičajeno pitanje: Business or pleasure?

– U Leskovac nismo došli poslovno, iako nas obojicu za Srbiju vezuju i poslovi. Želeli smo da se slikamo pored spomenika Tomi Zdravkoviću, posebno ja, iz razloga koje ne treba posebno predstavljati. Drugi razlog je želja da probamo čuveni leskovački roštilj, a treći- dobra, živa muzika. Uverili smo se da su to zaista neki od pravih brendova ovog grada. Uživali smo s prijateljima, kojih u Leskovcu imamo puno, priča na vrlo razumljivom srpskom, Peter Črnič, inače, stručnjak za konsalting u hotelijerstvu.

Saznajemo i da je za dobru zabavu zanimljivog internacionalnog društva bio zadužen dobri stari Zlopi, pa se i ne čudimo što će ”stranci” odavde poneti sjajne uspomene.

Horacio Espinoza, rođen u Gvadalahari u Meksiku, već 16 godina živi i radi u Barseloni. Na državnom Univerzitetu u Kataloniji, profesor je Urbane antropologije. Srbiju često upoređuje sa svojom domovinom:

– Slične su: hrana, mentalitet, način života, muzika na svakom koraku. Kad sve to uporedim sa Španijom, moram da kažem da je prilično drugačije. Za srpsku istoriju i politiku sam se zainteresovao odavno, još dok je bila deo Jugoslavije. Za potrebe istraživanja, nekoliko puta sam posetio Beograd, odnosno Novi Beograd. Upznavao se sa arhitekturom, načinom gradnje, konstrukcijom objekata, posebno iz perspektive bezbednosti i izdržljivosti. Radim samostalno, pa jezik ume da bude vrlo često prepreka, ali sam tokom prethodnih boravaka naučio par reči koje otvaraju sva vrata: Recimo ”Živeli”…..ha,ha,ha).

Meksikanac i Slovenac su na postdiplomskim studijama bili cimeri i tada počinje njihovo prijateljstvo. Zajedno putuju kad god im posao to dozvoli, sa željom da upoznaju što više ljudi, kulturu i običaje zemalja u koje odlaze.

– Srbija ima nešto što se retko sreće u Evropi. Na svakom koraku možete čuti živu muziku, koja privlači ljude. Nešto slično ima još samo Irska. U Sloveniji je to gotovo nemoguće, jer restoranima i klubovima treba gomila papira da bi dobili dozvolu za svirke uživo. Zato i ne čudi da, upravo iz tog razloga, vaša zemlja privuče na hiljade turista iz celog sveta. To je, uz ostale, ozbiljan turistički potencijal i vidim da Srbija zna dobro da ga iskoristi, kaže Peter, žurno ispijajući poslednji gutljaj kafe, spreman da sa svojim prijateljima provede još jedan zanimljiv dan u Leskovcu.