Podrška zapošljavanju i samozapošljavanju mladih pčelara

U nastavku realizacije projekta ‘’Podsticanje zapošljavanja  mladih’’, koji finansira i realizuje Nemačka razvojna agencija Help, u Centru za stručno usavršavanje održana je konferencija  za unapredjenje mera zapošljavanja i samozapošljavanja mladih pčelara sa teritorije Jablaničkog okruga.

Na panelu i stručnim predavanjima, učestvovali su članovi pčelarskih udruženja ‘’Leskovac’’ i ‘’Beli Bagrem’’ iz Leskovca i novoformirano udruženje iz Medvedje, a mladim pčelarima govorili su stručnjaci iz Poljoprivredne stručne službe i Saveza pčelarskih organizacija Srbije. Ovakva edukacija, smatra predsednik, Rodoljub Živadinović,  je za  početnike u poslu, neizmerno važna.

– Danas se mladi pčelari mogu snabdeti gomilom literarure, ali nije sve što je napisano, kvalitetno i upotrebljivo. Na internetu ćete naći gomilu sajtova i foruma koji se bave pčelarstvom. Ja, medjutim, smatram da početnika gomila informacija i saveta, od koji su neki neprovereni, može samo da zbuni i skrene sa pravog puta. Da se razumemo, ako mladi pčelari poseduju osnovna znanja, na taj način ga svakako mogu poboljšati i produbiti, ali početnicima, bez ikakve predstave o pčelarstvu, ‘’poseta’’ pojedinim stranicama može doneti samo štetu. Ovo je pravi način edukacije i mislim da većina budućih pčelara to zna.                                                             

Živadinović je mladim pčelarima savetovao da nabave što više stručne literature i redovno posećuju seminare, kako im se ne bi potkradale greške, jer u pčelarstvu,i najmanja može ostaviti katastrofalne posledice. Po njegovom mišljenju, a u prilog tome govore i brojke, mladih pčelara u Srbiji sve je više:

– Ne samo da je poslednjih godina zaustavljen negativan trend, već smo članstvo znatno podmladili. Uspeli smo da taj proces okrenemo za 36o stepeni. Za razliku od većine zemalja Evropske unije, gde se ovim, izuzetno unosnim poslom, bave mahom stariji, u Srbiji ima mnogo mladih pčelara i, kako vidim, biće ih još više. Taj momenat se mora iskoristiti, a sudeći prema odnosu države, odnosno resornog ministarstva prema ovoj grani, to će se i destiti. Poslednjih par godina dobili smo više sredstava nego ikad i nema dela opreme koji smo tražili od Ministarstva, a da nije nabavljen. Veliku podršku daju i lokalne samouprave, HELP, takodje svojim programima i verujem da mladi ljudi, koji odluče da se bave pčelarstvom, neće zažaliti, jer se od ovog posla može obezbediti pristojna egzistencija.

Neosporno je da se majstor zanata postaje sa godinama i života i rada, ali je mladim ljudima danas mnogo lakše nego njihovim precima, jer, osim iz iskustva starijih, mogu da uče iz iskustva struke, što znatno umanjuje šanse za greške.

– Kolege iz ostalih udruženja procenjuju, a to će potvrditi i mladi pčelari, da su ovakva predavanja ekstremno važna za formiranje budućih ozbiljnih proizvodjača meda i pčelinjih proizvoda. Treba i mora da se koristi podrška organizacija, kao što je HELP, lokalne samouprave, koju mi bezrezervno uživamo, ali i stručnjaka u oblasti pčelarstva. Srbija ima sve predispozicije da bude ozbiljan proizvodjač i izvoznik pčelinjih proizvoda, a koristi se samo o,5 posto potencijala. Radimo na tome da kapacitete iskoristimo mnogo više, a raduje što udruženja ‘’Leskovac’’, ‘’Beli bagrem’’ i novofrmirano udruženje u Medvedji, podmladjuju članstvo, ističe predsednik UP ‘’Leskovac, Nenad Stefanović.                   

A šta kažu mladi pčelari.

– U pčelarstvu sam tek četiri godine, pa sam po svim standardima, još uvek početnik. Mnogo toga ne znam, ali se trudim da obavezno posećujem ovakva predavanja. Uslova za uspešno bavljenje pčelarstvom u Srbiji ima, država je uz nas, grad, takodje. Treba to da iskoristimo, ali se istovremeno konstantno moramo edukovati io stručno obrazovati, smatra Nenad Stojanović, mladi pčelar iz Leskovca.

Stojanović je samo jedan od mladih pčelara koji su nedavno započeli sopstveni  posao. Neiskustvo i nedostatak znanja, kaže nadomešćuje učešćem na edukacijama i radionicama, a mentorska i stručna pomoć GIZ-a  mu je, bezgranično značila.

S.Ć.