Niko neće u inspektore: Nedovoljna plata za suviše izazovan posao

Prvi deo reforme u oblasti delovanja inspekcija je završen, a u predstojećoj će pažnja biti usmerena na statusna pitanja, jer se kadar mora podmladiti i biti bolje plaćen. U suprotnom će situacija biti još teža, čulo se na današnjem sastanku predsednika Mreže inspektora Srbije, predstavnika Upravnog okruga i republičkih i lokalnih inspektora

Srbiji trenutno nedostaje 1.000 republičkih i najmanje 500 lokalnih i pokrajinskih inspektora, a radno angažovani u proseku imaju 58 godina. Pomenute, i činjenica da se na raspisane konkurse javi jako malo kandidata, a da mnogi ni ne ispune uslove, primorala je strukovnu organizaciju ”Mreža inspektora Srbije”, da inicira ozbiljnu reformu ove oblasti:

– Pošli smo od ideje da inspektor ne sme biti samo predmet ili objekat nad kojim se vrše reforme, već da bude aktivan činilac u čitavom procesu. Reforma je započeta 2015. godine, donošenjem zakona kojim je objedinjeno preko 2.000 propisa i predviđeno jednobrazno postupanje inspektora. To je ogroman korak i on je u skladu sa najnovijim propisima Evropske unije. Njegov najznačajniji doprinos promeni klime jeste promena uloge inspektora. On više nije represivni organ, koji po svaku cenu traži grešku kod privrednog subjekta i razlog da ga kazni, već inspekcije deluju, pre svega, preventivno i savetodavno, kao saradnik i prijatelj predmeta kontrole. Korist koja iz ovih promena dolazi je višestruka, kaže predsednik strukovne organizacije, Dragoman Paunović.

Tokom prvog mandata premijerke Ane Brnabić je urađen lavovski posao, jer je, na osnovu stanja, na terenu, napravljena radno-starosna evidencija, utvrđene potrebe i planovi za popunu inspektorskog kadra. Tada je izrađen i Akcioni plan za suzbijanje sive ekonomije, a jedan njegov deo posvetilaćen unapređenju kapaciteta inspekcija. Vlada je jasno precizirala koliko će svake godine inspektora biti zaposleno, da bi se došlo do neophodnih 3.500 ljudi. Moram da kažem da nismo uspeli da realizujemo tu nameru. Umesto toga, još ozbiljnije smo se suočili sa strahovitim odlivom kadrova. Veliki deo inspektora odlazi u penziju, a mehanizmi za prijem novih su dugački i komplikovani. S druge strane, mladi stručnjaci neće da rade za 70 hiljada, jedan vrlo izazovan posao.

Zbog svega toga, Mreža inspektora Srbije je inicirala ubrzanje ulaska u drugu fazu reforme, koja će se baviti statusnim pitanjima:

– Inspekcije su sada utopljene u ministarstva, raštrkane. Imamo 47 inspekcija, a naša je ideja da ih spojimo, ukrupnimo, ujedinimo po srodnosti i napravimo najviše desetak inspektorata, sa profesionalnim rukovodstvom, koja će biti nezavisna od svih promena u ministarstvima. Druga stvar koju želimo da rešimo jeste pravni položaj inspektora, jer se ne zna koliko je on neuređen. Potrebno je osnažiti integritet i samostalnost inspektora, kako u odnosu na poslodavca, tako i u odnosu na nadzirani subjekt. Na kraju, predlažemo da se inspektori izuzmu iz postojećeg službeničkog sistema.

Paunović dodaje i da bi trebalo uvesti novo službeničko zvanje, koje će se razvrstavati u posebna zvanja i podzvanja, gde će svaki čovek moći da napreduje.

Jedna od tema sa današnjeg sastanka, bila je promena Zakona o inspekcijskom nadzoru, koji propisuje da lokalne samouprave moraju imati prosvetne inspektore, u suprotnom će za svaki izlazak na teren republičkog inspektora, morati uslugu da plate Ministarstvu prosvete, otkrio je načelnik Jablaničkog upravnog okruga, Miloš Ćirić.