Nije krompir skup, koliko je uzgoj ovog povrća zahtevan, ali to nije glavni razlog što broj proizvođača stalno opada

Esma, Silvana, Kamelija, Sunita, Liseta, Kolomba, Arizona, Lusinda……ne čine skup slučajno odabranih ženskih imena, već su to sorte jedne od najomiljenijih vrsta povrća- Solanum tuberasuma ili krompira, nekada sirotinjske hrane, danas redovnog sastojka svake trpeze

Da je beli krompir bolji za kuvanje, a crveni za pečenje, verovatno znaju sve domaćice, ali su jednako ukusne i izdašne, pa se od ove krtole, koju su, sa dalekih Anda, u 16. veku, u Evropu doneli španski istraživači, priprema stotinak različitij jela i slatkiša. Pečenjevce je jedan od centara gde se decenijama uzgaja krompir. Broj proizvođača, nažalost, godinama opada, a Miodrag Rakić Žuća, koji se danas bavi prodajom semenskog krompira, zna i zašto:

– Nekada se krompirom iz ovog kraja snabdevala čitava Makedonija. Sve što proizvedemo odlazilo je tamo i nismo brinuli za tržište. U svako mesto od Kumanova, do Đevđelije je stizao krompir odavde. Mi smo živeli od Makedonije. Sa raspadom Jugoslavije, to se promenilo. Izgubili smo i tržište Kosova, ali i Dalmacije, jer je rani, odnosno mladi krompir proizveden ovde, završavao u Dalmaciji. Sa ulaskom Rumunije i Bugarske u Evropsku uniju, prestao je uvoz i u ove susedne države. Kako da proizvodite, kad nemate kome da prodate robu?

Da je plasman preostalim proizvođačima i dalje veliki problem, govori činjenica da su pre tri godine velike količine krompira iz ovog kraja završile na smetlištu:

– A ove godine, iako je bila sušna, proizvedene su značajne količine, ali je država dozvolila uvoz krompira iz Francuske, Belgije i Belorusije. To je oborilo cenu krompira, koja i nije bila velika, u poređenju sa rastom ulaganja u proizvodnju. Ova biljka zahteva govoto najveća ulaganja, pa je i to razlog što su pojedini proizvođači odustali od njega.

Apel povrtara pečenjevačkog kraja ne čuje se, jer jedino udruženje proizvođača krompira odavde- ”Kondor” više ne postoji. Možda bi sa preradom rezultati bili bolji, konstatujemo.

– Prerada krompira zahteva modernu i skupu tehnologiju. Radi se o ozbiljnoj industriji. Mnogi su pokušali, pa nisu uspeli. Kvalitativni pomaci su zabeleženi u Šumadiji, konkretno u Čačku i okolini, ali ovde je teško. Potrebno je da taj posao pokrene neka ozbiljna privatna firma, a takvih, za sada nema. Kažem vam, tehnologija je zahtevna i pitanje je koliko bi investicija bila isplativa, kaže za Dnevnik juga Miodrag Rakić Žuća, koji se poslednjih godina bavi prodajom holandskog semena krompira.