Na području Jablaničkog okruga pad temperature donosi opasnost za rane i osetljive voćne vrste

Danak snegu i niskim temperaturama u martu i aprilu, najčešće plate rane sorte voća, pa smo tragom informacije da Banat ove godine neće moći da računa na kajsiju, odgovor na pitanje kakvo je stanje u voćnjacima u Jablaničkom okrugu, potražili od stručnjaka u Poljoprivrednoj savetodavnoj stručnoj službi Leskovac.

Gotovo da ne pamtimo godinu, izuzev prošle, u kojoj rani prolećni mrazevi nisu naneli stoprocentnu štetu  pojedinim voćnim vrstama, posebno kajsiji. Prema jutrošnjim informacijama, na teritoriji Banata, nastradao je najveći broj zasada ove voćne kulture.

Savetodavac Poljoprivredne stručne službe Leskovac, Aleksandar Mitić, medjutim, kaže da je na području Jablaničkog okruga šteta za sada minimalna, jer su oštećenja uočena na 5-10 posto površina pod kajsijom:

“Što se tiče ostalog voća, iz porodica jagodastih, jabučastih,jezgrastih i koštičavih, situacija je stabilna i nema oštećenja. Šljiva se nalazi u zelenim i belim kapama , nije otvorena i može da izdrži temperature do -4 stepena. Ni višnja, koja je na ovom području, takodje, često zastupljena, trenutno nije otvorena, pa ako narednih dana temperature ne budu niže od -4 do -5, neće biti nikakvih problema. Sutrašnji dan će biti jedan od vrlo važnih. Do juče smo imali padavine, danas se razvedrava. Na planinama još uvek ima snega, pa može doći do spuštanja hladne vazdušne mase u niže predele, što znači pad temperature i opasnost za rane i osetljive voćne vrste, kaže Mitić.

Savetodavci Poljoprivredne stručne službe i u vreme vanrednog stanja svaku priliku koriste za posetu voćnjacima, kako bi ispratili promene u zasadima i odmah upozorili proizvodjače na neophodne mere:

“Bio sam juče u jagodnjaku na otvorenom , površine oko jednog hektara,  sa ranosazrevajućom sortom i uočio mala oštećenja na cvetovima. Procentualno, to neće biti velika šteta po jagodu, jer se najveći zasadi sa ranim sortama nalaze u plastenicima.

Prema Mitićevim rečima, trenutno su otvorene šljive dženarike, kajsije i breskva, a jedno od najvažnijih pitanja biće da li će se , ako se period hladnog i nestabilnog vremena nastavi, pčele  aktivirati, jer se pomoću njih obavi blizu 70 procenata oprašivanja.

Voćari svakako ne mogu uticati na vremenske prilike, ali mogu preduzeti mere da zasade zaštite od mraza:

“Nije loše da, posebno na površinama pod kajsijom, voćari večeras primene zaštitu zadimljavanjem, kako bi se ublažili temperaturni šokovi. To je i najjeftinija tehnika, jer se u voćnjacima već nalazi orezano granje, a dovoljno je da temperaturu podignemo za 1-2 stepena, kako bi biljku sačuvali od izmrzavanja.

Ocenivši predstojeći period kao najkritičniji za očuvanje voća i svestan da je proizvodjačima ograničeno kretanje posle 17 sati, Mitić podseća da se na sajtu Ministarstva poljoprivrede može konkurisati za odobrenje, kojim se odobrava boravak u voćnjacima i pčelinjacima i tokom policijskog časa.

Rizičan je čitav april, jer su iskustva iz ranijih godina pokazala da i u prvom mesecu proleća može biti opasnih jutarnjih mrazeva, pa treba biti oprezan, iako dugoročna vremenska prognoza ne predvidja temperaturne padove koji bi mogli drastično uticati na cvetove i plodove voćaka.  

S.Ć.