Na Evropski dan donora, pitali smo Leskovčane da li bi zaveštali svoje organe

Na transplantaciju nekog organa, u Srbiji čeka oko 2.000 ljudi. Korona je zaustavila ionako spor proces promene svesti građana o značaju donacije organa nakon moždane smrti ili saobraćajne nesreće. Polovina učesnika u anketi koju smo danas napravili na ulicama Leskovca ima svoje razloge protiv zaveštanja

Ukoliko se nešto ne promeni, više od 800 pacijenata koji čekaju novi bubreg, 60 koji se nadaju jetri, 50-kojima treba zdravo srce i 70 sa potrebom za novim plućima, neće dočekati organ kojim im može spasiti život. Ako se tome dodaju i pacijenti koji čekaju rožnjaču i koštanu srž, broj građana na dugačkim spiskovima za transplantaciju premašuje 2.000.

Stefan do sada nije imao sreće sa kompatibilnim donorima

Naš tridesetdogodišnji sugrađanin, Stefan Đorđević već devet godina ima veštačko srce i isto toliko čeka novo.

– Kada sam imao 21 godinu saznao sam da imam problem sa srcem. Sećam se da sam se ujutru spremao da krenem na ispit i da sam iskašljao krv. Prva pomisao mi je bila da imam tuberkulozu, ali nakon snimanja ustanovljeno je da mi je srce ogromno. Stigla je i dijagnoza kardiomiopatija. Srce mi je tada radilo sa samo 21 odsto kapaciteta. Uzrok je najverovatnije bio koksaki virus. Nakon tri godine stanje mi se pogoršalo, tada su mi ugradili dva pejsmejkera. Međutim, nakon samo dva meseca od intervencije, opet sam bio loše, voda mi se stvarala u plućima. Tada su lekari odlučili da mi ugrade mehaničku potporu za srce, koju imam već devet godina. Do sada sam tri puta bio pozivan kao potencijalni primalac srca, ali nisam bio kompatibilan – izjavio je Stefan nedavno za Blic”.

Polovina ankeiranih Leskovčana ne bi zaveštala svoje organe

Dnevnik juga, danas je među Leskovčanima sproveo anketu sa pitanjem: Da li biste bili donor, odnosno, u zaveštali svoje organe u slučaju moždane smrti:

Sanja (33)– Ne bih donirala svoje organe. Nemam poverenja u srpsko zdravstvo. Da li pod uticajem filmova ili nedovoljne informisanosti, strah me je zloupotrebe, trgovine organima, medicinske i farmaceutske mafije. Nisam teoretičar zavere, ali sam se nagledala i naslušala svega i svačega. Zato prema zaveštanju imam takav stav.

Mila (27) – Da, ali mi nikad niko nije ponudio da postanem donor. Imam rođaku koja već više od godinu dana čeka na transplantaciju srca. Mlada je i raduje se životu kao i ja, a opet je sputana bolešću. Mislim da je doniranje organa humani čin i rado bih pomogla u spasavanju nečijeg života.

Ana (34) – Naravno da bih donirala organe i svesna sam koliki broj ljudi čeka na srce, jetru, bubreg. Čak sam u jednom razgovoru pomenula da bih volela da pomognem nekom detetu, ali tada od prijatelja koji su bolje upućeni, saznala da se mora da podudari mnogo stvari između donora i primaoca i da to ne može da bude stvar bilo čijeg izbora.

Bratislav (49) – Ne, bez obzirom na krajnje humani cilj takvog postupka. Smatram da je to nije u skladu sa postulatima Pravoslavlja, a ja sam verujući. Ne daj Bože, jedino ako bi neki organ, recimo bubreg, bio potreban najbližem srodniku, pristao bih na transplantaciju.

Mina (15) – Nikada nisam ni razmišljala o tome. Mislim da ne bih. Znam da bi to možda nekome spasilo život, ali ipak ne. Ustvari, ja ni nemam neki stav o doniranju organa, verovatno zato što o tome ne znam ništa.

Darinka (59) -Donirala bih svoje organe. U slučaju moždane smrti, volela bih da moja porodica da pristanak za to, jer je očigledno takva procedura. Verujem u to kao u vrhunsku, nepatvorenu humanost.

Leskovačka bolnica je u sistemu donorskih ustanova, ali je korona sve zaustavila

– Bilo je nekoliko odličnih kampanja i onda je nastupilo zatišje, na koje se korona samo nadovezala. Čini mi se da smo taman počeli da menjamo svest ljudi, a onda stali. U leskovačkoj bolnici, nijedna porodica pacijenata preminulih usled posledica moždanog udara, do sada nije pristala da donira organe. Naši lekari pitaju, ali je odgovor uvek bio isti. Doduše, da bi se organ sačuvao i otpremio do zdravstvenog centra gde bi bila obavljena transplantacija, treba ispuniti brojne tehničke uslove. To bi, u svakom slučaju bilo mnogo lakše rešiti, nego što ćemo promeniti stavove ljudi. Čini mi se da Zakon o donorstvu trenutno trpi izmene i ne znam dokle se sa tim stiglo. U svakom slučaju, sistemski ovaj postupak nije još uvek uređen, a dotle se značajniji rezultati ni ne mogu očekivati, kaže za Dnevnik juga direktor Nebojša Dimitrijević, dodajući da je on donorsku karticu potpisao još pre više od jedne decenije.

Zašto obeležavamo Dan donora?

Dan donora posvećen je sećanju i neizmerljivoj zahvalnosti donorima i njihovim porodicama, koje su u najtežem trenutku, kada su se životi njihovih najmilijih ugasili, smogli snage i dali saglasnost za transplantaciju.

Jedan donor može spasiti i do osam života. Program transplantacije organa, baziran na humanosti i dobroj volji svakog pojedinca, je kompleksan, multidisciplinarni, timski program, kojim se meri i stopa razvijenosti jednog društva.