Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Godinu dana pošto je pesmom ”Đurđevdan” oduševila Madriđane, šaljući poruku podrške svom narodu, Leskovčanka Aleksandra Savić, danas je menadžer čuvenog italijanskog brenda za špansko tržište
Kao neko ko govori tri svetska jezika, a najviše naginje ka španskom, Aleksandra je u Programu kulturne razmene, Centra za afirmaciju i razvoj, videla idealnu priliku da spoji lepo sa korisnim: provede nekoliko meseci u Španiji i usavrši jezik. Bukvalno dan pošto je diplomirala, spakovala je kofere i otputovala za Villanueva de Perales, gradić udaljen 3o-ak kilometara od Madrida.
– Tamo sam imala zadatak da decu u jednoj porodici podučavam engleskom jeziku, istovremeno usavršavajući svoj španski. Prijavila sam se u septembru 2019. i izabrala da na kulturnoj razmeni provedem tri meseca, počev od marta naredne godine, ne sluteći da će baš tada početi jedan od najtežih i najizazovnijih perioda u novijoj istoriji čovečanstva, počinje Aleksandra prisećanje.
Iako se Evropa uveliko suočavala sa koronom, Španija tada nije bila na udaru virusa, sve je bilo otvoreno, mada su maske bile obavezne.
-Preko noći, toliko naglo da je to zbunilo i uplašilo i moje domaćine, dogodio nam se lockdown. Sve se okrenulo na tumbe, zatvorili su nas u kuće, što je meni, kao strancu, padalo još teže. Rešila sam da sebi što je moguće više olakšam situaciju, pa sam počela svakodnevno da pevam po kući. Obzirom da sam završila i muzičku školu, odsek srpsko tradicionalno pevanje, čini mi se da to nisam radila loše. Majka porodice, gospođa Eva, predložila mi je da pustim glas i pokažem komšiluku šta znam. Otvorili smo prozore, uključili pojačala i, posle jedne domaće numere, zapevala sam ”Đurđevdan”. Aplauzi podrške i čestitanja, doveli su me gotovo do suza, priča Aleksandra.
U kontaktu sa Ambasadom Srbije u Madridu, dogovorila je povratak u Srbiju u vreme zatvorenih granica, pa je u junu stigla u rodni Leskovac.
-I ovde su moji sugrađani čuli za taj ”Đurđevdan” i ocenili to kao jedan od načina da se svetu predstavi nematerijalna kulturna baštine Srbije, što mi je veoma drago. Verujem da je to, izmedju ostalog, potkrepilo moju nominaciju za Oktobarsku nagradu. Želim da zahvalim Komisiji na izboru, ali i svimakoji su me podržali. Nema lepše i vrednije stvari nego kada priznanje stigne od sredine u kojoj si rođen. Vrlo sam ponosna na ovu nagradu.
Danas Aleksandra živi u Beogradu i kao diplomirani menadžer u ekonomiji, radi za čuvenu italijansku kompaniju ”Candy”, kao stručnjak za špansko tržište.
-Verujem da je presudilo moje znanje španskog, ali i kvalifikacije stečene na studijama. Dobila sam poverenje i želim da ga iskoristim. Kao osoba koja voli izazove, rado se hvatam u koštac sa izazovima i smatram da čovek, bez obzira na godine, može da dostigne svaki cilj ako želi i uporno stremi ka tome.
Srbija je njena domovina, Leskovac rodni grad. Volela bi, kaže, da u svojoj državi gradi budućnost, iako joj znanje engleskog, francuskog i španskog, otvara mnoga vrata. Nakon tromesečnog iskustva sa kulturne razmene, postala je Kulturni ataše naše zemlje. Možda se uskoro javi sa neke nove lokacije, ali uvek sa Srbijom u mislima i srcu, poručuje Aleksandra.
Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirao grad Leskovac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
