Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Psihoterapija je tokom proteklog veka razvila različite pravce, svaki sa sopstvenim teorijskim osnovama i tehnikama rada. Među njima, Geštalt terapija i Kognitivna terapija (kasnije poznata i kao kognitivno-bihevioralna terapija – KBT) zauzimaju značajno mesto, kako u kliničkoj praksi, tako i u psihološkom istraživanju.
Oba pristupa imaju za cilj unapređenje mentalnog zdravlja i kvalitetnijeg funkcionisanja pojedinca, ali se u osnovi razlikuju po tome kako definišu problem, gde traže uzrok i na koji način pristupaju promeni. Suština psihoterapije je u radu na tome kako koristimo sopstvene resurse i vreme, bilo da je reč o mislima, emocijama ili ponašanjima. Pročitajte koje su sličnosti i razlike između ova dva pristupa.
Osnovne karakteristike Geštalt terapije
Geštalt terapija, koju su razvili Fritc i Laura Perls sredinom 20. veka, počiva na fenomenološkom i egzistencijalnom pristupu. Ključne odlike su:
- Holistički pogled – čovek se posmatra kao jedinstvo tela, emocija i misli.
- Ovde i sada – naglasak je na aktuelnom iskustvu, a ne na detaljnoj analizi prošlosti.
- Kontakt – kvalitet odnosa sa sobom, drugima i okruženjem smatra se osnovnim merilom psihičkog zdravlja.
- Eksperimenti – korišćenje kreativnih tehnika (npr. „prazna stolica“) za osvešćivanje unutrašnjih konflikata.
- Odgovornost – klijent se podstiče da preuzme aktivnu ulogu u promeni.
Geštalt pristup polazi od ideje da čovek može da osvesti potisnute emocije i nezavršene „geštalte“ (nedovršene situacije), kako bi postao autentičniji i integrisaniji.
Osnovne karakteristike Kognitivne terapije
Kognitivna terapija, čiji je osnivač Aaron T. Beck 1960-ih, zasniva se na ideji da naše misli određuju emocije i ponašanja. Kada su misli iracionalne ili disfunkcionalne, javljaju se negativna osećanja i maladaptivna ponašanja.
Osnovni principi su:
- Identifikacija kognitivnih distorzija – npr. katastrofizacija, generalizacija, „sve ili ništa“ razmišljanje.
- Restrukturiranje misli – zamena negativnih obrazaca realističnijim i funkcionalnijim.
- Bihevioralne tehnike – vežbe izlaganja, planiranje aktivnosti i beleženje dnevnika misli.
- Kratkoročnost i struktura – terapija je obično vremenski ograničena i jasno organizovana.
Kognitivna terapija je postala dominantan pravac u savremenoj kliničkoj psihologiji, zahvaljujući empirijskim dokazima o njenoj efikasnosti kod anksioznosti, depresije, fobija i drugih poremećaja.
Ključne razlike između Geštalt i Kognitivne terapije
Kada su u pitanju razlike između Geštalt i Kognitivne terapije, sagledavamo ih sa više aspekta. Teorijska osnova Geštalta su fenomenologija i egzistencijalizam, dok se Kognitivna zasniva na eksperimentalnoj psihologiji i teoriji učenja.
U Geštaltu je fokus terapije na sadašnjem iskustvu i kontaktu, a u Kognitivnoj na mislima, uverenjima i njihovoj promeni. Što se uloge terapeuta tiče, u Geštaltu je on autentičan i uključen partner i facilitator, dok je u Kognitivnoj edukator i vodič, koji strukturiše proces.
Razlike između ova dva pristupa postoje i u pogledu tehnika koje koriste. Kreativni eksperimenti, rad sa telom i emocijama su uobičajeni u Geštalt terapiji, dok se Kognitivna najviše služi identifikacijom distorzija i vežbanjem novih obrazaca mišljenja.
Geštalt pristup često zahteva dugoročan proces, za razilku od Kognitivne terapije koja je vremenski ograničena i ciljano usmerena.
Geštalt: prednosti i izazovi
Prednost Geštalt terapije je u tome što omogućava dubinsko istraživanje sopstvenih emocija i odnosa. Posebno je pogodna za osobe koje žele da rade na autentičnosti, kreativnom izražavanju i integraciji ličnosti.
Međutim, izazov je u tome što rezultati mogu biti sporiji i manje merljivi. Takođe, uspeh zavisi od spremnosti klijenta na introspekciju i otvorenost za eksperimentisanje.
Kognitivna terapija: prednosti i izazovi
Kognitivna terapija ima snažnu naučnu osnovu i brojna istraživanja koja potvrđuju njenu efikasnost. Pogodna je za širok spektar kliničkih problema i daje relativno brze rezultate.
S druge strane, kritike se odnose na ponekad previše racionalistički pristup, gde emocionalna i telesna dimenzija ličnosti mogu ostati u drugom planu. Neki klijenti se mogu osećati ograničeno strukturom terapije.
Integracija pristupa
U savremenoj psihoterapijskoj praksi sve češće se govori o integraciji – kombinovanju geštalt i kognitivnih tehnika. Na primer, kognitivna terapija može pomoći u razumevanju misaonih obrazaca, dok geštalt tehnike mogu osnažiti kontakt sa emocijama i telom.
Ova sinergija omogućava holistički rad – istovremeno na mislima, osećanjima i ponašanjima. Integrativni modeli pokazuju da nijedan pravac nije potpun sam za sebe, ali zajedno mogu pružiti bogatiji okvir za promenu.
Zaključak
Geštalt i Kognitivna terapija predstavljaju dva značajna, ali različita puta ka psihološkom zdravlju. Geštalt naglašava svesnost, iskustvo i autentičnost, dok kognitivna terapija stavlja fokus na misli i uverenja.
Oba pristupa imaju svoje prednosti i ograničenja, a izbor zavisi od ličnih potreba klijenta i ciljeva terapije. Integracija ova dva pravca može predstavljati optimalno rešenje za savremene izazove mentalnog zdravlja, nudeći balans između razumevanja, emocija i praktične promene.
Kao što je Platon isticao: „Najveća pobeda je pobeda nad samim sobom.” Upravo psihoterapija, bilo geštalt ili kognitivna, pomaže čoveku da ostvari ovu pobedu – kroz introspekciju, promenu i lični rast.
Fotografije:
https://www.pexels.com/photo/a-man-and-woman-sitting-on-a-couch-talking-23496453
