Za pravoslavne vernike danas počinje Velikogospojinski post, koji se obeležava u znak sećanja na smrt Bogorodice i dan kada se uspela na nebo.
Post se prvi put pominje u IX veku, a konačno je uspostavljen na Carigradskom saboru 1161. godine. Uvek počinje na dan sedmorice braće Makaveja i njihove majke, koji su pogubljeni mučeničkom smrću.
Osim što je najkraći, ovo je i najmlađi višednevni post, uveden prema primeru Presevete Bogorodice, koja je vreme pre smrti, provela u stalnom postu i molitvi.
Veoma je strog, pa se, tokom naredne dve sedmice jede hrana pripremljena na vodi. Vikendom su dozvoljeni ulje i vino. Na preobraženje se može jesti riba.
Završava se 28. avgusta, na Veliku Gospojinu, ali ako praznik padne u sredu ili petak, kao ove godine, ni tog dana se ne mrsi. Po običajnom kalendaru, praznik je posvećen ženama i majkama, a vezuje se za bosiljak- Božju biljku.