Danas je počela Strasna ili Stradalna nedelja, a za svaki dan do Uskrsa, vezana su posebna verovanja

Počela je Velika ili Strasna nedelja, poslednja sedmica Uskršnjeg posta i svi dani u njoj nose naziv Veliki

Na Veliki ponedeljak crkva podseća na starozavetnog Josifa koga su braća prodala za 20 srebrenika, ali se on spasao i kasnije vladao Egiptom. Prema crkvenom predanju, naziv Velika, ova sedmica je dobila zbog toga što je u ovoj nedelji, Isus Hristos učinio velika dela.

Na Veliki utorak Pravoslavna crkva pokazuje Bogočoveka Isusa Hrista koji je, kao sveznajući, još u subotu vaskrsnuvši Lazara iz Vitanije, znao da su ga jevrejske starešine osudile na smrt.

Veliku sredu obeležava izdajstvo Jude Iskariotskog. Tog dana, u spomen žene koja je izlila miro na noge Hristove, u crkvama se vrši jedna od sedam svetih tajni, osvećenje jeleja. Tokom svete tajne jeleosvećenja vernici se pomazuju osvećenim uljem kao lekom za telesno i duševno zdravlje.

Liturgija Svetog Vasilija Velikog, služi se na Veliki četvrtak . Na ovaj dan Isus Hrist je ustanovio svetu tajnu pričešća u obliku hleba i vina koje su u stvari nevidljivo krv i telo Gospodnje. Jedino ovog dana u godini na svetoj liturgiji se pripremaju čestice za pričešćivanje bolesnika i onih koji su iz nekog razloga sprečeni da dođu u hram. Uveče se služi bdenije sa čitanjem dvanaest jevanđelja Hristovog stradanja.

Veliki petak je najžalosniji dan za hrišćane, jer je Isus Hrist osuđen i raspet na krstu. Tog dana nema liturgije. U vreme smrti Sina božjeg zemlja se potresla, a sunce pomračilo. Zavesa u jerusalimskom hramu se pocepala na dva dela. Čak su i neprijatelji u strahu izrekli: „Zaista, ovo beše Sin božji“. Umesto zvona koja su umukla još prošle večeri, u crkvama se, sve do nedelje, čuje zvuk klepala. Veliki petak se još naziva i „petak stradanja“, a podrazumeva najstrožiji post. Na ovaj dan, i danas, farbamo uskršnja jaja, ali postoji i niz običajnih radnji.

Na Veliku subotu, poslednjeg dana Velikog posta, jutrenje je zapravo opelo Hristovo koje se negde služi i prethodne noći. U ranim popodnevnim satima, u okviru večernje, služi se Sveta liturgija Svetog Vasilija Velikog.

Popodne na Veliku subotu u jerusalimskom hramu Svetog groba Gospodnjeg vekovima se već dešava čudo – pojava „blagodatnog ognja“. U hramu, u kome su pogašene sve sveće i kandila, na čudesan način dolazi do paljenja ognja, koji jerusalimski patrijarh prima i potom ga prenosi na narod.

I na ovaj dan se ponegde farbaju jaja. Inače, velika subota se u okolini Leskovca, naziva još i dugačka subota, jer opominje na duge Isusove muke na raspeću.

Na veliku subotu se mesi uskršnjak, obredni kolač, koji se kiti bosiljkom i utisnutim slovom. Ovaj kolač je ukrašavan i jajima, od kojih se jedno belo stavlja u sredinu, a njima se, na Uskrs, deca međusobno daruju.

Izvor: Srpska pravoslavna crkva