Bahatost dece moćnih roditelja nije moderna pojava: Priča o Radi Pašiću, ipak, prevazilazi sve dosad viđeno

Bez Radomira Rada Pašića nije mogla da prođe nijedna korupcionaška afera, otimao je stoku seljacima, izbegao vojnu obavezu, trošio basnoslovne sume, pregazio dete, lumpovao, pokazivao zadnjicu šetačima i na kraju prodao bistu sa očevog groba

Rada Pašić, čije bahate ličnosti se, u par epizoda dodirnuo i Dragan Bjelogrlić u ”Montevideu”, rođen je kao prvi sin Nikole Pašića, tada već u poodmaklim godinama. Verovatno je to objašnjenje na očevu slabost i toleranciju sinovljevih grehova.

Škola mu nije išla, ali je zato trošio basnoslovne sume novca

Izbačen je iz gotovo svih beogradskih škola, a stari Pašić je izdejstvovao da se Zdelarova gimnazija proglasi za javnu školu, pa je Rada dobio svedočanstvo, koje je ima snagu javne isprave. U Parizu, gde odlazi na studije, ubrzo se hvata u kolo sa potomcima egzotičnih azijatskih i afričkih kraljeva i američkih milionera. Tom čudnom društvu zajedničko je bilo samo jedno- trošenje para.

Rada je izjavljivao da bez 500.000 dinara mesečno ne može da živi, a u to vreme plata sudije u Srbiji bila je 1.525 dinara. Tokom njegovih studija, stradali su brojni kafanski inventari, a skupi lokali i draguljari žive samo od njega i njegovih ljubavnica.

Kada je dobio poziv za vojsku, prilaže lekarsko uverenje da je fizički propao i sa malaksalim srcem, pa ne može da podnese ratne tegobe. Čim je prošla mobilizacija i počelo povlačenje preko Albanije, naglo se oporavio. Nastavio je da pravi skandale, sa jahte je pokazivao golu zadnjicu šetačima na Krfu, uglavnom vojnicima, a divljajući državnim automobilom, pregazio je dete. Stvar je zabašurena, a porodici plaćena odšteta.

Za vojsku nesposoban, za prevare i mahinacije uvek spreman

Jeleni, sestri princa Đorđa, stigao je u Rusiju telegram od brata, koji joj se žali da je Srbija propala i moli je za pomoć. Poslala mu je 30.000 franaka, a kada je princ otkrio prevaru, znao je ko je za nju odgovoran. Rada Pešić je sve priznao, novac je vraćen, a stvar opet sakrivena, da ne pukne bruka.

U to vreme, Pašić mlađi je radio u Poslanstvu Kraljevine Srbije u Parizu, a ratna afera u koju je bio upleten, umalo ga nije odvela pred streljački vod. Po Francuskoj je kupovao platinu, a potom je, smeštenu u diplomatske kovčege, prodavao Nemačkoj, koja ga je koristila za proizvodnju aviona i topovske municije. Sve se to događalo u vreme krvavog rata. Spašen je Prekog vojnog suda, a izveden pred Bitoljski prvostepeni sud, koji ga je oslobodio krivice, osim za kršenje carinskih propisa.

Na sledeći Radin ”poduhvat” nije se dugo čekalo.

Na ime ratne odštete, Nemačka je Kraljevini SHS trebalo da preda 60.000 ovaca i 17.500 goveda, kao naknadu za stoku otetu u vreme rata. Trebalo ju je podeliti seljacima, ali je Rada, preko šuraka i tasta, kod ministra poljoprivrede izdejstvovao da se stoka ne podeli seljacima, jer ”postoje razlozi za to”. Doneta je odluka da se stoka ne proda ni javnim nadmetanjem, već ispod ruke, preduzećima sa kojima su Pašić mlađi i Belojanis sarađivali. Tada je ovca vredela 150 do 200 dinara, a vo od 2,5 do 3.000 dinara. Ministar je doneo odluku da se ovce prodaju za 45,5, a volovi za 1.510 dinara. Odlučeno je i da se ne naplati carina, koja je iznosila 40 dinara, pa je praktično cena ovce bila 50 para. Zbog pritiska javnosti, vlada Nikole Pašića je prodaju ovaca poništila, ali prodaju volova odobrila, kao ”povoljnu”. Skandal je okončan kada je Rada slučajno automobilom uleteo u demonstracije protiv njega samog. Dobio je batine i na jedvite jade se spasao linča.

Dete, pa voli slatko!
”Omnium Serbe” je sledeća velika afera čiji je glavni akter bio Rada Pašić. Preko svog ortaka, Francuza, markiza de Milo-a, ponudio je konzorcijum za izgradnju fabrike oružja za Kraljevinu SHS-a. Država bi trebalo besplatno da ustupi zemljište, prugom da poveže fabriku, omogući iskorišćavanje sirovina, oslobodi konzorcijum carine, obezbedi mu monpol u snabdevanju vojske i prvu porudžbinu koja podrazumeva petogodišnju proizvodnju, palaćnje unapred. Javnost se digla kada se saznalo da je Reparaciona komisija koja je nudila čitavu fabriku, odbijena zbog pomenute koncesije. Rada i ortak su morali da se povuku, bez naplate.

U seriji nadolazećih afera, najveći ”bukač” protiv Rada, bio je Dragiša Stojadinović, njegov najveći neprijatelj, a zapisano je da je Nikola Pašić, u pokušaju da obrani sina za prozivke za ”proneveru” 160 tona šećera, rekao ”Dete, pa voli slatko”. Posle toga, stari Pašić pada u postelju, a formirani Anketni odbor donosi odluku da Rada nije kriv, već državna administracija koja nije sprečila korupciju.

Posle smrti oca, nastavlja sa raznim špekulacijama i koncesijama, pa mu novac nikad nije manjkao. U žižu javnosti ponovo dospeva 1945. kada mu je palo napamet da modernu bistu sa očevog groba, rad Ivana Meštrovića, proda nekom Italijanu. Rođene sestre su ga tužile i tražile da postavi odlivak u bronzi, koja i danas stoji na grobu.

Radu Pešiću je zabranjeno da bude sahranjen u očevu grobnicu, a zabrana važi i danas.

Pred kraj života, pokušao je nekom Pakistancu da proda reprodukciju Rembrantovog crteža kao original. Posle ispitivanja, iz holandskog instituta je izbačen kao šarlatan i varalica. Umro je u Beogradu, 20. oktobra 1964. godine.

Izvor: Politikin zabavnik, broj 3216