Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Bio je za života cenjen, hvaljen i obožavan. Učesnik svih, najvećih uspeha u istoriji leskovačkog fudbala, posebno Dubočice u čijim pioniima je nastao.
Jednu sezonu igrao za Lemind, da bi ga u redove tada drugoligaša doveo legendarni Miloš Milutinović, trener koji je sa Leskovčanima osvojio Kup FS Srbije, senzacionalnom pobedom nad Radničkim u Čairu(3:0). Mnogi su napravili uspešniju karijeru, zgrnuli mnogo novca, igrali u inostranstvu, ali zaljubljenik u svoj grad, boem i šarmer, popularni Boškica ostaje u fudbalskim legendama Juga Srbije sa ocenom-najpopularniji i najbolji leskovački fudbaler, koji nikada nije napustio Dubočicu, za nju igrao od pionirskih dana 1963.do 1984.e, kada je za sportske zasluge dobio i najveće priznanje Grada Leskovca-Oktobarsku nagradu.
Sa Boškicom kao graditeljem igre, pakerom i asistentom, sa golgeterom koji je svoju levicu najpre proslavio u prvenstvu Srpske lige(1972./73) kada je najbolji leskovački klub izgubio kvalifikacione utakmice od beogradskog Rada(1:4 i 0:3) još i više u narednoj sezoni kada je pretekao rivale i plasirao se u Drugu ligu Istok. Najbolji strelac u Dubočici(18), drugi, iza Mitoševića koji je bio najbolji strelac Lige, bio je proćelavi udbaler u dresu sa brojem 10 na leđima, Božidar Stefanović Boškica. Imao je izvanredan učinak u prvenstvu Druge lige, koje je Dubočica u sezoni 197./78. završila na četvrtom mestu: 1.Napredak(Kruševac), 2.Teteks(Tetovo), 3.Vardar(Skoplje), što se smatra najvrednijim rezultatom koji je najstariji klub na jugu Srbije postigao u svojoj istoriji. Nije hteo u Bor, Željezničar(Sarajevo), Radnički(Niš), Vardar, Olimpiju iz Ljubljane. Od Leskovca, niko i ništa ga nije moglo da odvoji. Igrao je službene utakmice na Karaburni(za bodove), JNA(kvalifikacije),Marakani(Kup Jugoslavije), bio predvodnik ekipe u istorijskom pohodu na Kup Jugoslavije kada je u Leskovcu poražena Olimpija iz Ljubljane, a 16.novembra 1983.(po snegu,koji je neočekivano pao!) na muke stavljao Crvenu Zvezdu koja se minimalcem provukla u naredno kolo. A toga dana postavljen je rekord u broju posetilaca na jednoj fudbalskoj utakmici u Leskovcu i na Jugu Srbije.
Među 75 je je fudbalera Duboice dobitnika priznanja voljenog kluba, kome je dao više nego i jedan as, reprezentativnog ili internacionalnog formata koji se afirmisao u Leskovcu. Zaslužio je mnogo više od skromnog slova na komemoraciji, otišao je iz javnog života i ostaće zapamćen kao vedar, nasmejan, prijatan i pozitivan lik sportiste i dobrog čoveka. Na Svetoilijskom groblju sahranjen je sa velikim hvala za ono što je fudbalskom Leskovcu dao, sa porukom da nikada neće biti zaboravljen onaj koji je fudbalski život živeo za desetku, kao borac, dribler, golgeter, rečju fudbalski majstor koji je u fudbalskom pravougaoniku uvek imao učinak za-deset, u skladu sa brojem dresa u kojem se poput Stojkovića,Savićevića ili Stankovića afirmisao i stavio tačku na sjajnu karijeru.
