Oživljavanje Sindikata „Nezavisnost“ na jugu Srbije

Srbija je partokratska država već decenijama, a svaka vlast se prema stranom kapitalu i investitorima, ponaša gotovo servilno. To je opšti utisak trenutnog stanja, ali ono nije najstrašnije što nam se dešava. Mnogo gore je što se na licima gradjana, radnika, pre svih, čita apatija, ubedjenost da su bilo kakve promene nemoguće, a inicijative za njihovo pokretanje besmislene i unapred osudjene na propast. To me najviše plaši, a čini se da je jug zemlje, po mnogo čemu specifičan, školski primer napred pomenutog. Sindikat ‘’Nezavisnost’’ želi prvo da trgne iz polukome upravo to područje, rekao je danas novinarima predsednik Zoran Stojiljković, doktor nauka i profesor na Fakultetu političkih nauka:

– Naše nije da kukamo, naše je da menjamo stvari, a to ćemo moći onog trenutka kada neko u Leskovcu ili Lebanu shvati da Sindikat to može. Treba početi od najosnovnijeg: raditi na stvaranju pristojnijih uslova rada, insistirati na poštovanju prava na dostojanstven rad, boriti se protiv drastičnih nejednakosti, koje su u Srbiji izraženije više nego i gde u Evropi. Ljudi će nas vrednovati tek kad počnu da nam veruju. Vraćamo se na jug Srbije, gde smo nekada važili za alternativni sindikat, koji može da menja stanje na terenu. Bili smo dosta jaki i uticajni ovde, a naš uticaj opao je u vreme demokratskih promena, jer nam ni demokratske vlasti nisu dozvoljavale da budemo kritični.

Kako je Sindikat ‘’Nezavisnost’’ bio jedan od inicijatora promena 2.000 godine, a one su nažalost većinu gradjana  razočarale, to se preslikalo i na ovaj Sindikat. Želimo da obnovimo infrastrukturu, omasovimo organizaciju, vratimo poverenje radništva u ‘’Nezavisnost’’ i da se na jugu Srbije, ako ništa više, bar vratimo na pozicije koje smo imali u to vreme, poručio je profesor Stojiljković.

 

Uporedjujući trenutno stanje sa devedesetim godinama i sistemom samoupravljanja iz prošlog veka, profesor Stojiljković je mišljenja da su radnici, bez obzira na nivo obrazovanja i stručnosti uglavnom tada mnogo bolje poznavali svoja prava i umeli da se za njih izbore:

– Vi sada imate širenje svesti da je ovo najbolji od svih svetova i da je sudbina Leskovčana i svih ostalih radnika u Srbiji da budu zaposleni za minimalac ili u najboljem slučaju 3oo evra i da je to maksimum kome se možete nadati.To gubljenje vere i neuvidjanje da postoje faktori koji mogu dovesti dopromena, je nešto na čemu najpre moramo da radimo. Ljudi treba da poveruju da su pristojnije društvo, sloboda i autonomija izbora, situacija u kojoj gradjani i sindikati proveravaju političku scenu, ostvarive, inače ništa nećemo uraditi. To je I svrha ovih naših sastanaka, obilazaka terena i upoznavanje sa konkretnim problemima, rekao je Stojiljković.                                                           

Sindikat ‘’Nezavisnost’’ nije ni na čijem platnom spisku, pa samim tim nema nalogodavca koga mora da sluša i od koga, za tu poslušnost, dobija naknadu. Potpuno smo samostalni, a to košta, smatra Stojiljković, uz opasku da ima i onih radničkih organizacije čija je sudbina i uloga drugačija. Udruživanje sa takvima za sada nije moguće, pa nam ostaje da se omasovimo, zbijemo redove, osvešćujemo članstvo i zajedno sa nevladinim sektorom,bez upliva bilo čije politike, polako stvaramo uslove za kvalitativne promene.

Kasnije u toku dana, Stojiljković je sa saradnicima razgovarao sa Odborom overenika Školske uprave Leskovac, ali i predsednikom opštine Lebane, Ivanom Bogdanovićem.