Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Veličanstveno Spomen-obeležje, smešteno je u Kasarni ”Vojvoda Petar Bojović” i na njemu su imena 233-oje vojnika, oficira, rezervista i dobrovoljaca, kao i pripadnika specijalnih policijskih snaga, nastradalih 1998. godine i tokom Nato agresije, u zoni odgovornosti 549. motorizovane brigade
Bile su potrebne godine da se inicijativa o izgradnji Spomenika pretoči u delo. Bila je to ideja Udruženja veterana 549. herojske motorizovane brigade ”Car Dušan Silni”,, a njegova izrada i postavljanje trajali su nepunih šest meseci. Radove je finansiralo Privredno društvo ”Krupnik” iz Beograda.
Postament je urađen od armiranog betona, dimenzija 6,5×3,5 metra i obložen mermerom. Na tri strane postavljene su kamene ploče sa 239 imena i nazivom jedinica. Na čeonoj strani, uklesan je natpis: Nema nazad, iza je Srbija, a na Spomenik obeležje je postavljen tenk Te-55, težak 36 tona.
– Dvadeset tri godine čekamo ovaj dan, nijednog trenutka ne zaboravljajući svoje saborce. Na kraju smo uspeli da se izborimo za ovo Spomen obeležje, kojim otržemo od zaborava ljude sa kojima smo branili ovu državu. Prvenstveno zahvaljujući Milanu Simoviću, danas stojimo pred njim. U jednom razgovoru, on, koji je u vreme rata bio skoro dečak, mi je rekao da ako tada nije mogao da se bori puškom, može sada da da doprinos izgradnji Spomenika.Dosada je bio moj, a od sada je prijatelj svih nas. Verujem da će generacije koje dolaze, želeti da se podsete svih junaka, koji su za Srbiju dali ono što im je najdragocenije. Sa uprvom Trećeg centra za obuku treba naći mogućnost da Spomenik posete svi koji to žele, a lokalna turistika organizacija i grad, treba da ga uvrste u svoje turističke vodiče, rekao je tada, između ostalog, vidno uzbuđen i gromoglasnim aplauzom prisutnih pozdravljen, ratni komandant 549. motorizovane brigade, general u penziji, pokojni Božidar Delić.
Sa nama su bili i pripadnici posebnih jedinica policije, pripadnici specijalnih jedinica, pripadnici vojnih odseka, okruga i njihovi odredi. Ali, mi nismo mogli da napravimo spomenik za sve koji su poginuli u našoj državi i zato smo odlučili da svi oni koji su poginuli u zoni naše brigade budu na našem spomeniku. Time dajemo primer kakvo zajedništvo mora da se ostvari u našoj Srbiji da bi ona napredovala dalje, istakao je general Delić, dodavši da će se okupljanje na ovom mestu ponavljati svake godine, 28. juna.
Tenk na Spomen obeležju nije bilo koji od brojnih u službi Vojske Srbije tih ratnih godina. To je vozilo, u kojem je 11. avgusta 1998. godine, u borbi protiv šiptarskih terorista poginuo kapetan Željko Martinović, a trojica vojnika ranjena. Vozio ga je Stojan Stojković, koji je na otkrivanje, u pratnji ćerke Mile, došao iz Francuske. Za Dnevnik juga, govori o osećanjima koja ga danas obuzimaju.
– Sahranio sam ovaj tenk. Bolje ja njega, nego on mene. Bila je to samo jedna od teških bitaka, koju nažalost, moj komanadir Martinović, nije preživeo. O ratu ne razmišljam mnogo. Smatram da smo uradili najbolje što smo mogili. Teško mi je bilo da ostavim rodni Uroševac, a sad me je strah da smo džaba stradali. Ponovo bih uradio isto, priča Stojan, tada jedva stariji od 20 godina.
Otkrivanju su tada prisustvovali predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, brojna udruženja veterana iz Srbije i Republike Srpske, predstavnici Katoličke crkve i Islamske verske zajednice, porodice i prijatelji poginulih boraca, pripadnici 549. herojske motorizovane brigade i branioci otadžbine iz drugih jedinica.
Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirao grad Leskovac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
