Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Toplički ustanak, podignut je u selu Mačkovac, kod Kuršumlije, protiv bugarske i austro-ugarske okupacije za vreme Velikog rata. Bio je to jedini ustanak u nekoj okupiranoj državi tokom prvog svetskog sukoba.
Neposredan povod za ustanak bila je mobilizacija, koju su bugarske vlasti htele da izvrše na teritoriji Toplice, Jablanice i Puste Reke.
Posle povlačenja srpske vojske kroz Crnu Goru i Albaniju, okupirana Srbija je bila podeljena između Austro-ugarske i Bugarske. Granica između ove dve okupacione zone, bila je duž Velike Morave, od Smedereva do Stalaća, a zatim linijom Kruševac-Vukanja-Zlata-Lebane-Lipovica-Ogošte-Gnjilane-Betina-Šar planina-albanska granica.
Centralne sile i Bugarska su organizovale privrednu eksploataciju Srbije, vršile rekvizicije i konfiskacije imovine stanovništva. Manji broj stoke, uticao je na pojavu gladi, od koje je, prema izvorima Crvenog krsta, do 1. septembra 1917. umrlo oko 8.000 ljudi.
Počeci otpora okupatoru, bili su u formi ličnog bunta, često i razbojništava, ali od jeseni 1916. godine, otpor je bio isključivo politički. Početkom 1917. godine, namnožio se veliki broj četa, afirmisao niz četovođa, a počele su i prve borbe.
Komandanti su 21. februara u selu Obilić, kod Bojnika, većali i doneli odluku o podizanju ustanka. Karakteristično je da je ustanak, kad su komandanti došli na teren, već počeo. Trajao je od 26. februara, do 26. marta.
Okupatori su uzvratili surovim represalijama: ubijeno je oko 20 hiljada ljudi, a od gladi i ratnih bolesti, umrlo je 1.250 muškaraca, žena i dece. U Toplici je uništeno 55 sela.
Bez obzira na sve mere Bugarske i Austrougarske, mir se nije vratio ni u Toplicu, ni u druge delove Srbije.
Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirao grad Leskovac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
