Za posnom trpezom, uoči rođenja Hristovog, običaj je da se okupi cela porodica

Badnji dan se završava, a Badnje veče, koje predstoji, puno je običaja, a neki su se sačuvali vekovima. Unošenje i paljenje Badnjaka i mešenje česnice, samo su neki od njih

Ranije se večeralo na slami na kućnom podu, pa se zato i danas, ispod stola za kojim se večera, stavi malo slame i grančica badnjaka.

Mnogi običaji vezani za Badnji dan sasvim su paganski, a crkva im je kasnije dala hrišćansko obeležje. Običaje oko Badnjeg dana su Srbi nasledili od svojih predaka i još uvek ih održavaju.

Za badnjak se seče grana hrasta, koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo. Vezuje se za slovensko božanstvo Svetovida.

Božićni kolač, poznat pod različitim nazivima, domaćica je mesila rano ujutru na Badnji dan, a nekad mu je pripisivana posebna moć.

Negde se na Badnje veče mesi česnica, badnjački kolač, bez kvasca sa orasima i namazana medom.

Slama koja se unosi u kuću, obedovanje na podu i raznošenje oraha po kući su deo kulta mrtvih. Večeras se u kući očekuju „domaći“ ili „domaći pokojnici“ ili „domaći duhovi“. Svi preci su sa ukućanima, zato je večera tiha da ih ne bi oterali i zato se tri dana sa trpeze ne prikuplja nego samo donosi, pa se čak i ne čisti po kući.

Ustaljen je običaj da se na ovaj dan porodica okupi za posnom trpezom. Na Badnji dan se ništa ne pozajmljuje iz kuće, sve dato se vraća kući pre Božića. Veče se provodi kod kuće, u miru i lepom raspoloženju. 

U kućama na selu, gde još gori vatra u šporetu na drva, badnjakom je razgoreva položajnik – prvi gost u kući na Božić. On izgovara čuvenu želju “Koliko varnica, toliko zdravlja, koliko varnica, toliko sreće i veselja, koliko varnica, toliko parica”.