Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Iako je odabrao da radi na Klinici za urologiju Kliničkog centra Srbije u Beogradu, sa ponosom ističe da je Leskovčanin, i sa juga, gde žive i odakle potiču pametni, talentovani i kreativni mladi ljudi
Priznanje Ministarstva, odnosno države, Vuk smatra velikom čašću, radujući se istovremeno što su nečiji rad, zalaganje i samoodricanje, prepoznati i nagrađeni:
– Biti jedan od najboljih i na osnovu toga dobiti posao, velika je stvar. Posebno mi je drago što među dobrim studentima medicine ima dosta Leskovčana, najmanje njih 10, ali i mnogo sjajnih mladih ljudi sa juga Srbije, suočenih sa brojnim predrasudama. Kroz ovaj i slične programe u drugim oblastima se one najbrže pobeđuju.
Lista najboljih diplomaca medicine u čitavoj Srbiji, napravljena je na, pre svega, na osnovu dva kriterijuma: dužine studiranja i prosečne ocene, a Vuk Jovanović diplomirao je među prvih pet u generaciji, sa prosekom 9,43.
– Nakon diplomiranja počeo sam da radim u Kovid bolnici u Batajnici, ali sam se, pošto sam dobio priliku da biram, odlučio za Kliniku za urologiju Kliničkog centra Srbije. Iako ranije sebe nisam video u ovoj grani, čini mi se da sam, kako sam sazrevao, sve više naginjao ka urologiji. Možda je tome kumovala činjenica da sam volontirao na Odeljenju vaskularne hirurgije Instituta ”Dedinje” i verovatno se tokom tog perioda formirala u meni odluka. Želim da se, osim na poslovnom, ostvarim i na drugim planovima, da formiram porodicu, a sebe u budućnosti vidim na urologiji, tačnije urološkoj hirurgiji.
Programom Ministarstva zdravlja su, osim zaposlenja, mladim lekarima obezbeđene specijalizacija i doktorske studije, a Vuk planira da iskoristi i jedno i drugo. Priznaje, da nije bilo ove ponude države, razmišljao je o odlasku iz Srbije.
– Počeo sam da učim nemački jezik i verovatno bih otišao, kao i mnoge moje starije kolege. Žao mi je što oni nisu obuhvaćeni ovakvim nacionalnim kampanjama, jer su mnogi izrasli u vrhunske, dobro plaćene i visoko cenjene stručnjake. Bojim se da je za njihov povratak kasno, ali stižu nove generacije, koje država može i trebalo bi da sačuva.
Vuk Jovanović je dete lekara, sjajnih ljudi i još boljih stručnjaka, koji su se najviše obradovali priznanju. U šali kaže da je otac verovatno zadovoljniji, jer će porodica dobiti još jednog urologa:
– Tata je baš ponosan i drago mu je što sam odlučio da nastavim ”tradiciju”, a mama je mislila da ću se baviti drugom vrstom hirurgije. U svakom slučaju su vrlo zadovoljni. Moje je mišljenje da svako vredan, uporan, posvećen i spreman na odricanje, može da završi Medicinski fakultet. Dobrog lekara, međutim, ne čini samo suvo znanje. Potrebna je empatija i socijalna inteligencija da prepozna potrebe pacijenta, da se poveže sa njim. Lekar mora biti kompletna ličnost i trudiću se da to dostignem.
Ovaj mladi čovek ima sve predispozicije za to, ali na kraju moram da napravim jednu digresiju.
Vuka sam upoznala pre nekoliko godina, sasvim slučajno, kada je, videvši me na ulici sa punim torbama namirnica, jednostavno prišao i ponudio pomoć. Kroz priču sa njim sam saznala čiji je, da se sprema za studije medicine, da je zaljubljen. Sećam se da sam tada pomislila kako su njegovi roditelji uradili dobar posao, a da će on, čime god da se bavi, izrasti u dobrog čoveka. A nekad se samo to računa.
Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirao grad Leskovac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
