Uskršnja poslanica Patrijarha srpskog Irineja

Pravoslavni Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski, sa svim Arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve – sveštenstvu, monaštvu i svim sinovima i kćerima naše svete Crkve: blagodat, milost i mir od Boga Oca, i Gospoda našega Isusa Hrista, i Duha Svetoga, uz radosni VASKRŠNjI pozdrav:

HRISTOS VASKRSE!

Hristos vaskrse iz mrtvih,

smrću smrt porazivši

i onima koji su u grobovima

život darovavši

(tropar Pashe).

Draga braćo i sestre,

Vaskrs je najveći hrišćanski praznik, praznik vere, života i svakog blagoslova Božjeg. Sva naša vera je u Vaskrsu i Vaskrs u veri. Otuda sveti apostol Pavle, učitelj naroda, koga slobodno možemo nazvati i najvećim propovednikom Vaskrsenja, Hristovog i našeg, jasno kaže: „Ako Hristos ne ustade, uzalud vera vaša“, a odmah potom dodaje: „Ali je Hristos ustao iz mrtvih, te postade Prvenac onih koji su umrli“ (I Kor. 15, 17-20). Vera u Vaskrsenje Hristovo suština je apostolske propovedi i učenja, temelj Crkve, njenog bogosluženja i bogoslovlja.

U Svetom Pismu, kako Starog tako i Novog Zaveta, Vaskrsenje je centralna tema. O njemu se govori u dva međusobno povezana smisla: kao sveopštem vaskrsenju mrtvih na kraju ljudske istorije (Is. 26, 19) i Vaskrsenju Hristovom, predskazanom od starozavetnih proroka (Ps. 15, 10), a utvrđenom kroz propoved svetih apostola (Dap. 2, 23-24).

Stari Zavet nam na mnogo mesta, svojim jezikom i praslikama, govori o vaskrsenju. O njemu svedoči prorok David u svojim Psalmima (Ps. 15, 9; 16, 15). Mnogostradalni Jov vapije Bogu verom u vaskrsenje: „Znam da je živ moj Iskupitelj i da ću opet u ovom telu videti Boga“ (Jov. 19, 25-27). Prorok Jona je praobraz tridnevnog Vaskrsenja Hristovog (Mt. 12, 40). Najpoznatija vizija vaskrsenja mrtvih u Starom Zavetu data je u Knjizi proroka Jezekilja: on, nadahnut Duhom Božjim, vidi kako oživljavaju suhe kosti i kako se svaka oblači u svoje ljudsko telo (Jez. 37, 1-10). To viđenje je ispunjavalo srca svih verujućih Judeja Starog Zaveta i bilo je neodvojivo od vere u dolazak Mesije i u Njegovo Vaskrsenje (Is. 53, 10).

Novi Zavet je, sa druge strane, sav u tajni Krsta i Vaskrsenja Hristovog. To nam potvrđuju sveti jevanđelisti potresnim opisom poslednjih događaja iz Hristovog života koji su se zbili u Jerusalimu: Njegovog izvođenja na sud pred Pilata, Njegovog Raspeća, Njegove smrti na krstu, ali i Njegovoga slavnoga Vaskrsenja (Mt. 27-28; Lk. 23-24). Prve koje su se udostojile da postanu svedoci Vaskrsenja Hristovog bile su žene mironosice (Mk. 16, 1-2), a potom sveti apostoli i punoća rane Crkve. Njima se pridružuju ranohrišćanski mučenici i svi potonji mučenici i novomučenici, istinski svedoci Vaskrsenja Hristovog, kao i Oci Crkve, koji nam kroz svete sabore, kroz nikeo-carigradski Simvol vere i kroz svoje dogmatsko učenje ostaviše veru u vaskrsenje. Crkva je svedok da je Hristos sa nama u vekove (Mt. 28, 20). Ona to posebno svedoči svetom Liturgijom, koja se vrši u spomen „smrti i Vaskrsenja Hristovog“. U svetoj Liturgiji nam se kroz sveto Pričešće daruje Vaskrsli Hristos. Zato budimo deca Vaskrsenja! Živimo Vaskrsenjem Hristovim i ne dozvolimo da nas, po rečima svetog apostola Pavla, išta odvoji od ljubavi Njegove (Rim. 8, 35)!

Veliki ruski starac, sveti Serafim Sarovski, tokom čitave godine je sve hodočasnike u svom manastiru pozdravljao rečima: „Hristos vaskrse, radosti moja!“ Da bismo to duhovno stanje dostigli, po rečima svetog vladike Nikolaja „moramo svojim životom celivati Raspeće Hristovo, ne radi običaja već kao svoje sopstveno, i rane Njegove kao svoje rane“.

Sa tugom i bolom u srcu moramo reći da današnji svet ne ide putem vaskrsenja već više putem smrti i beznađa. Kada to kažemo, imamo na umu podatak da i u Srbiji svake godine umire po jedan veliki grad zbog smrtnosti mnogo veće nego što je rađanje. Taj podatak je razlog za plač i ridanje, ali i alarm za uzbunu. Mora se nešto učiniti da se taj put smrti zaustavi. „Rahilja oplakuje decu svoju i neće se utešiti, jer ih nema“ (Mt. 2, 18). Čedomorstvo je svagda i svugde, pa i u našem narodu, smrtni greh koji vapije nebu. Prestanimo ubijati svoju sopstvenu decu u utrobi! I ona imaju pravo na život i na vaskrsenje. Pitamo se gde su vajni „borci za ljudska prava“ da zaštite najslabije, a to su još nerođena deca u utrobi svojih majki. Iziđimo, braćo i sestre, iz zemlje greha i smrti, kao starozavetni Izrailj iz Egipta, i Bog će nas blagosloviti svakim blagoslovom duhovnim, da bismo bili Narod Boga Živoga. Neka radosni plač novorođene dece nadjača bespomoćne krike smrti! Neka Srbija – i sav svet – ponovo postane velika Kolevka! Vratimo se veri u život, vratimo se Vaskrsenju!

Draga braćo i sestre, sveta Pravoslavna Crkva je naša duhovna Majka. Ona brine o svojoj deci bez obzira na to gde ona žive i raspinje se sa svojim sinovima i kćerima da bi svi zajedno dostigli u Vaskrsenje. Radujmo se sa radosnima i tugujmo sa onima koji tuguju, noseći bremena jedni drugih, jer ćemo tako ispuniti zakon Hristov (Gal. 6, 2)! Sveti starac Sofronije (Saharov) kaže da držanje zapovesti Božjih razapinje u nama starog čoveka i vaskrsava novoga, sazdanog po liku Boga, Tvorca i Spasitelja našega. Sveti Vasilije Veliki takođe, u istom duhu, govori o preobražavajućem značaju posta i kaže da anđeli Božji zapisuju imena onih koji drže ceo Veliki post jer se oni tim postom odriču zemaljskog i prolaznog da bi zadobili večno i neprolazno, a to je vaskrsenje. Držeći zapovesti Božje, mi izražavamo i potvrđujemo svoju ljubav prema Hristu (Jn. 14, 15), ali i prema svojim bližnjima (Mt. 22, 40).

Današnji svet je uveliko prihvatio drugu filosofiju, filosofiju širokog puta koji vodi u propast (Mt. 7, 13). Hrišćanske vrline pokušavaju se zameniti prividnim humanizmom i lažnom duhovnošću Dalekog Istoka. Sve lažne religije i parareligije, filosofije i lažne filosofije, ideologije i moderne mitologije i same robuju smrti i ljudska bića osuđuju na smrt ukoliko veruju da je čovek „biće za smrt“, a ne biće za život večni, pogotovu pak ukoliko podstiču ljude na ubistva i samoubistva, trenutna (u ratu i u krvavim „mirnodopskim“ obračunima) ili produžena (razuzdanim življenjem u svakom poroku, osobito robovanjem drogi). Živimo u vremenu kada se zlo pokušava proglasiti dobrom, a dobro zlom, greh pak, po rečima svetog starca Pajsija Svetogorca, nečim modernim i prihvatljivim. Omladini se umesto primera vrline i čestitosti nude idoli i antiheroji, neposlušnost roditeljima i odbacivanje svakog autoriteta. Velika je odgovornost Crkve, ali i svih prosvetnih institucija ove zemlje, jer treba pomoći omladini da pronađe put autentičnog života i vaskrsenja. Poučavajmo decu da budu slična jevanđelskom mladiću koji je pitao Gospoda: „Šta da radim da bih zadobio život večni?“ A taj mladić je od Hrista dobio odgovor: „Drži zapovesti!“ Eto puta spasenja, eto vaskrsenja!

Očinski pozivamo sve one koji su se iz nekog razloga odvojili od Jedne, Svete, Saborne i Apostolske Crkve da se vrate u njeno okrilje. Strašan je greh raskola i jeresi. Po svetim Ocima, ni mučenička krv ga ne može oprati. Oprostimo jedni drugima radi Vaskrsenja i ponovo postanimo braća u svetoj Crkvi, jedinoj Lađi spasenja!

Vaskršnjim pozdravom pozdravljamo svu našu duhovnu decu u Otadžbini i rasejanju i molimo se da Vaskrsli Gospod svima daruje radost Vaskrsenja. Posebno pozdravljamo naš narod na raspetom Kosovu i Metohiji, neodvojivom delu Srbije, čije svetinje su čuvari ne samo srpskoga Pravoslavlja nego i hrišćanstva u Evropi. Kosovo je bilo i ostaće naše jer Bog nije u sili nego u pravdi i moćan je da nam vrati ono što nam se na silu pokušava oduzeti.

Neka sa ovim praznikom Vaskrsa vaskrsne i Srbija, i vasceli srpski rod, kako su govorili naši narodni pesnici. Daj Bože da ljudi koji vode i čuvaju državu budu nadahnuti duhom Vaskrsenja i duhom vere u pobedu dobra nad zlom! Neka Vaskrsli Gospod, Pobeditelj smrti i Životodavac, daruje svako dobro Svome Narodu, što će reći svemu rodu hrišćanskom i pravoslavnom, i svim ljudima dobre volje, da bi svi zajedno predokusili radost budućeg veka, radost vaskrsenja i večnoga života!

Hristos vaskrse!