Uređenje kanala za odvođenje atmosferskih voda u dužini od 1.650 metara

U Gornjem Sinkovcu počelo je čišćenje kanala za odvodjenje atmosferskih voda, u dužini od 1.650 metara, što je samo jedna od 20-ak lokacija na kojima će biti uredjeni vodotokovi drugog reda i pripremljeni za predstojeći kišni period.

 

Iz gradskog budžeta za uredjenje Sinkovačkog kanala izdvojeno je nešto više od 32o hiljada dinara, a posle seče drveća i šiblja, uklanja se rastinje, a uz pomoć mehanizacije vade se nagomilani  mulj i otpad, a potom proširuje korito kanala. Poseban izazov predstavljaju zapušteni prostori ispod mostova.

Ova lokacija, samo je jedna od 2o-ak, prepoznatih kao potencijalna mesta za izlivanje vode iz korista i nastanak poplava, na kojima će u 2017. godini biti očišćeni delovi vodotokova drugog reda. Sa radovima se počelo 10. avgusta, a rok za završetak je 40 radnih dana.

– Do sada su izvedeni radovi na četiri lokacije: Lipovica, Kaštavar, Vinarce i Nakrivanj, gde je uloženo milion i 25o hiljada dinara. Za ove namene, ukupno je u 2017. Godini, iz gradskog budžeta  opredeljeno 4,5 miliona. Pored toga, sredstvima grada i Ministarstva poljoprivrede, finansira se  sanacija kanalske mreže u komasacionom području, u dužini od 7,8 kilometara.Vrednost radova je 5 miliona dinara, a sredstva su  grad i Ministarstvo, obezbedili u odnosu 30 : 70.      

Meštani Gornjeg Sinkovca ne mogu da se sete kada je kanal kroz njihovo selo čišćen, kažu možda pre nekoliko decenija, pa ne čudi da su svakog proleća, domaćinstva i put u njegovoj neposrednoj blizini , poplavljeni.

– Kao što i sami vidite, kanal je zapušten, u njemu je veliko korenje drveća, veliki broj barijera i prepreka, imovinsko pravni odnosi nisu rešeni na najbolji način, a na samoj trasi kanala su vlasnici pojedinih domaćinstava uzurpirali  po nekoliko metara. Nije nam namera da rušimo, već da postojeće kanale očistimo i sprečimo eventualne poplave.

Trasa Sinkovačkog  kanala, ukupne dužine 6,2 kilometra, počinje u Donjem Sinkovcu, a završava se na granici sa opštinom Lebane i mora se, zbog zapuštenosti, čistiti parcijalno:

– Prošle godine smo uradili prvu deonicu, od uliva u Hisarski kanal, do izlaza iz Donjeg Sinkovca, u dužini od 1.100 metara, ove godine očistićemo još 1.65o metara, a namera nam je da u naredne dve godine, završimo celu trasu kanala. Cilj je da naseljena mesta duž kanala, Vlase, Donje i Gornje Sinkovce i Donje Trnjane zaštitimo od poplava, kaže Boban Sokolović, šef odeljenja za privredu i poljoprivredu.

Iako su svesni da je za ovaj veliki posao bila neophodna pomoć  mehanizacije, meštani Gornjeg Sinkovca, priznaju da deo krivice zbog ovakvog stanja kanala, snose i sami:

– Moram da se zahvalim lokalnoj samoupravi , jer se neko posle 100 godina setio da postoji i selo Gornje Sinkovce. Istovremeno želim da zamolim meštane ove mesne zajednice da vode računa o kanalu, ne bacaju u njega smeće, komunalni ,  gradjevinski otpad  i biljne ostatke sa svojih njiva. Nema proleća da nismo plavljeni. Najčešće stradaju kuće i dvorišta pored kanala, ali i put, pa moramo zaobilazno, atarskim putem do grada. U 90 posto slučajeva, krivci smo mi sami. Nema ništa lakše, nego djubre baciti u kanal, a kad se zapuši i plavi, kriv nam je neko drugi, ističe predsednik Saveta, Goran Stevanović.

Kanali služe svima, ali niko posebno nije zadužen da se o njima brine, iako je održavanje u  nadležnosti  preduzeća ”Srbiija vode”. U neposrednoj blizini vode biljke bujaju, pa korita za kratko vreme  postanu mini džungle.  Redovnijim čišćenjem bi se takva situacija mogla preduprediti:

– Po Zakonu o vodama, drveće koje raste u vodnom zemljištu je državna imovina. Mesne zajednice mogu se obratiti zahtevom, Javno vodoprivredno preduzeće ”Srbija vode” izdaje mišljenje i ono je najčešće pozitivno. Inicijativu, dakle, mora pokrenuti mesna zajednica, a  preduzeće koje gazduje kanalima će obezbediti sredstva i izabrati izvodjača, čiji će zadatak biti da poseče drveće i rastinje iz kanala, objašnjava Sokolović.

Nakon katastrofalnih poplava, grad Leskovac je finansirao uredjenje i čišćenje kanala na devet lokacija, koja su bila uska grla u sistemu odbrane od ovih elementarnih nepogoda. Tokom prošle godine, radilo se na pojedinim deonicama devet vodotokova drugog reda, za šta je izdvojeno  3,8 miliona dinara.

S. Ć.