Učeći o drugima, sebe smo zaboravili i Sloveni su imali svoja božanstva, kojima su se molili i kojih su se plašili

Perun, Svarog, Dajbog, Veles, Svetovid- samo su neki od bogova u čiju moć su verovali Stari Sloveni. Učili smo o rimskoj, grčkoj, egipatskoj mitologiji, ali u udžbenicima nije bilo mesta za božanstva iz života naših davnih predaka.

Za razliku od gore pomenutih mitologija, o slovenskoj ne postoje izvori iz prve ruke, već detalje saznajemo iz istraživanja hrišćanskih misionara i sveštenika. Posredna saznanja stiču se i na osnovu narodnih običaja, priča i pesama, prenošenih s kolena na koleno. Prvi pisani trag o slovenskoj mitologiji datira iz 6. veka u spisima vizantijskog istoričara Prokopija, pa na osnovu njega i kasnijeg rada istoričara i antropologa, možemo da se upoznamo sa najmoćnijim božanstvima naših predaka.

PERUN

Na osnovu mnogih pronadjenih tragova o imenu Perun, može se pretpostaviti da je on kod brojnih slovenskih naroda bio vrhovno božanstvo . To je bog groma i neba, uništitelj i razoritelj kome su pripisivane moći i uticaj na prirodne nepogode. Sa druge strane, Perun je zaštitnik pravde koji kažnjava zle i neposlušne i zatvara im nebeska vrata. Kažnjava on i krivokletnike još dok su živi, a za izvršenje kazne najčešće koristi munju. Vezuje se i za vatru i vatrene životinje.
Perun slovi i za borca protiv suše, jer je zahvaljujući svojoj ženi Dodoli, imao uticaja na kišu. Nakon dolaska hrišćanstva njegovu ulogu preuzima Sveti Ilija.

SVAROG

Svarog je slovenski bog Sunca koje daje životnu toplotu kao i bog kućnog ognjišta . Njega su svi Sloveni smatrali “prepunim slave i božanstva” jer upravlja nebom koje je iznad i izvan svega. U njegovu čast, na ognjište je stavljan badnjak, jer se obeležavao 6. januara. Kipovi Svaroga su izradjeni u sedećem položaju, a u rukama obično drži dva žezla sa figurom sunca na svakom. Interesantno je da se kod Srba ovaj bog zove Dabog koji je u toku dana, kada nosi Sunce preko neba, dobroćudan, a zastrašujući u toku noći kada vodi Sunce kroz podzemlje.

VELES

Ovo je zemaljsko božanstvo, slavljeno u vreme setve i žetve, zaštitnik stočara i ratara, ali je poznat i kao bog podzemlja, koji živi u korenju drveća. Njemu su pripadale duhovne sile kao što su zmajevi i ale. Krajem godine, održavale su se svetkovine u njegovu čast, a i danas su kod mnogih slovenskih naroda ostali koledarski običaji. Maskirani mladići idu selom, pevaju i obilaze domaćine, a dobijene poklone prinose bogu Velesu, čime osiguravaju sreću i bogatstvo za tu godinu. Postoji priča da je Velesa u hrišćanstvu zamenio arhangel Mihailo, koji se slavi kao zaštitnik stoke i stočara i koji jedini može da otera vukove.

SVETOVID

Postoje pouzdani istorijski podaci iz IX veka, a i veliki srpski praznik Vidovdan, ukazuju na to da je Svetovid bio vrhovni bog Srba. U XIX veku otkrivene su ruševine velelepnog hrama, izradjenog od drveta, sa statuom Svetovida.
Kip Svetovida je imao četiri glave, postavljene tako da Svetovid gleda na sve četiri strane sveta, da je on božanstvo koje sve vidi i sve zna. A Svetovidov praznik se slavio u vreme sakupljanja letine i njemu u čast žrtvovane su životinje.
Prihvatanjem hrišćanstva, Svetovida je zamenio Sveti Vid koji se slavi 28.juna i poznat je kao Vidovdan.

STRIBOG

Brojni indoevropski narodi imaju pretke medju starim Slovenima, pa su neki od njih stvarali svoja posebna božanstva. Bog Stribog je božanstvo u istočnoslovenskoj mitologiji. Svi vetrovi smatrani su njegovim unucima. Zamišljan je kao starac koji drži rog u rukama i njime budi vetrove.

MOKOŠ

Mokoš je boginja poznata i kao Boginja Majka, jer je bila zaštitnica žena, ženskih poslova, porodice i braka, pa je pored hramova, i kuća bila kultno mesto ove boginje. Ona pomaže porodiljama, štiti njihovu decu i pomaže im da očuvaju dobar brak. Mokoš je bila i zaštitnica ovaca i njihovog runa. Sloveni su verovali da je ona, zajedno sa Svarogom, zaslužna za stvaranje ljudi i povezana sa belom pčelom, svetom životinjom Slovena.

DABOG

Dabog, a kod nekih naroda i Dajbog, Dažbog, Daždbog, je slovenski bog koji daje život Zemlji, jer je istovremeno bog Sunca i kiše koji su najvažniji uslovi za opstanak ljudi. On je istovremeno i bog podzemnog sveta i rodonačelnik Slovena . Veruje se da je Dabog „najstariji sin” Svaroga, pa ga zato još nazivaju i Svarožić. Pretpostavlja se da je Dajbog ili Dabog plemenski bog Srba, bog kome su najviše poklonjeni i od koga očekuju zaštitu.

LADA

Evojoš jednog ženskog božanstva, slovenske boginje ljubavi, lepote i plodnosti. Opisivana je kao devojka duge zlatne kose u koju je često upleten i venac klasja. U čast Lade su vršeni rituali koji su se odnosili na sklapanje braka, a ladarice o kojima je pisao i Vuk Karadžić i danas su sačuvane kao običaj. I preskakanje vatre je ritual u čast boginje Lade, a trebalo je da štiti od zlih sila.

JARILO

Jarilo je u mitologiji starih Slovena bog prolećne vegetacije i plodnosti, a ponekad je bio povezivan i sa ratom. Zamišljan je kao izuzetno lep mladić, koji jaše na belom konju, u beloj odeći, bosonog, okićen poljskim cvećem i sa svežnjem klasja u rukama. Zbog toga su u različitim prolećnim obredima, devojke odevene u belo i ovenčane cvećem, jahale na belim konjima. U njegovu slavu su pravljene i lutke od slame, koje su nazivane imenom ovog božanstva.

U staroslovenskoj mitologiji pominju se imena i drugih božanstava, kao što su Triglav, Hors, Crnobog, Ljelj, Morana, Rod, Živa, ali nema jasnih dokaza da li se radi o posebnim bogovima ili o već pomenutim, koji su, u različitim krajevima, nosili drugačija imena.