Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
U organizaciji Društva prijatelja Hilandara i grada Leskovca sinoć je u sali Narodnog pozorišta Leskovac održana promocija knjige „Dodir“ monaha Teodosija Hilandarca.
O knjizi su, tokom diskusije, govorili monah Teodosije, akademik Svetislav Božić i Milivoj Ranđić direktor Zadužbine Svetog Manastira Hilandara. Pre razgovora o knjizi prikazan je film sa fotografijama čiji je autor monah Teodosije, pročitan je odlomak iz knjige i nastupila su deca iz Dečjeg crkvenog hora Branko.
Akademik Svetislav Božić je kazao da je zbirka priča u knjizi Dodir dragoceno štivo:
„U srpsku književnost unosi jednu vrstu duhovnog partijahalnog senzibiliteta, jedan mir, ali i nemir života monaha Teodosija u sekularnom smislu. Njegov duhovni pogled na njegov minuli život je veoma dragocen. Ta literatura ne treba da uznemirava i konkuriše magistralnim piscima srpske književnosti, ona nema taj zadatak. Ona upućuje da se ljudi u teškim trenucima okupe oko svojih porodica, ikona, slava, pravoslavlja i nađu neki svoj mir i spasu se od stradanja.“
Milivoje Ranđić, direktor Zadužbine Svetog manastira Hiladanara, rekao je tada:
„Manastir Hilandar vekovima je izvorište naše kulture i svetionik. Prva naša književnost, književnost na srpskom jeziku nastala je u manastiru Hilandar. Jedan od tih pisaca iz starih vremena, zvao se takođe Teodosije, kao naš monah Teodosije, prvi pisac srpskog jezika je Sveti Sava.
Naš otac Teodosije životopiše priče iz svog života, iz svoje prošlosti i iznosi slike sa ljudima sa kojima se susreo preko 100 i nešto ličnosti, prolazi kroz to, nekad kao posmatrač, kao aktivni učesnik, iznosi jednu intimu, i to radi na jedan savremen način, a Hilandar pruža priliku pored duhovnog, unutrašnjeg stvaralaštva, za nešto što je umetničko stvaralaštvo.“
Monah Teodosije se zahvalio na gostoprimstvu, podsetio da je u Leskovcu prvi put bio pre sedam meseci na dan grada Leskovca kada je preuzeo Oktobarsku medalju namenjenu manastiru Hilandar. Pohvalio je nastup dečjeg hora i iskazao prijatno iznenađenje zbog nastupa, a o svom delu kazao:
„Knjiga govori o odnosu sina i oca, odnosno čežnje sina za očevim dodirom, odnosno potrebom za osećajnim ocem i odnosu koji je uspostavljen nakon odlaska u manastir.“
