Slavica i Stojan Đorđević iz Prekopčelice, već godinama muče muku sa vodom za piće, iako imaju sopstveni bunar. Zbog konfiguracije terena, u izvorište se slivaju otpadne vode iz kuće i svinjca iz dvorišta iznad, a nalog inspekcije da izgradi septičku jamu, vlasnik već dve godine ignoriše
Do pre nekoliko godina, Đorđevići su u Prekopčelici uživali u čistom vazduhu, prelepoj prirodi i tišini. Suočen sa ozbiljnom bolešću, Stojan je centar Leskovca, sve češće zamenjivao rodnim selom, u kome je izgradio još jednu kuću, da bi, kad deca dođu, bilo mesta za sve.
A onda su počeli problemi sa vodom, koje su Stojan i Slavica, najpre pokušali sami da reše u dogovoru sa prvim komšijom i rođakom Srđanom Đorđevićem.
– Njegova kuća i okućnica se nalaze iznad našeg placa, a bunar na samoj međi. Pokušali smo da razgovaramo sa njim, da mu ukažemo na promene u mirisu i boji vode, jer u bunar otiču sve otpadne vode iz njegovog dvorišta, kutatila, svinjca. Kada iz popločanog dvorišta nikne trava, on je prska ”totalom”, a potom se sve slije u bunar. Najpre je negirao da je krivac za zagađenje bunara, kasnije poricao da se bilo kakva otpadna voda iz njegovog dvorišta sliva u naše, priča, skoro na ivici suza Slavica.
Pre dve godine, Đorđevići finansiraju uzorkovanje vode iz bunara, a izveštaj o ispitivanju potvrđuje upravo ono što su sve vreme tvrdili:
– Evo, možete i sami da se uverite. Voda je higijenski neispravna, jer su u njoj nađene povećane količine nitrita, hlorida i koliformnih bakterija fekalnog porekla. Ne sme se koristiti za piće, jer to predstavlja rizik po zdravlje ljudi. I da vam kažem, ne samo u našem bunaru, nego i kod svih komšija ispod nas je voda zagađena. Ljudi se razboljevaju, umiru. Morali smo da reagujemo i slučaj prijavili inspekciji.
Prema njenim rečima, komunalna inspektorka je došla, utvrdila činjenično stanje i na osnovu njega izdala rešenje kojim se Srđanu Đorđeviću nalaže izgradnja betonirane jame i bazena za skladištenje stajskog đubriva i osoke, koji mora biti urađen tako da ne pruža mogućnost oticanja i zagađenja okoline i mora se redovno čistiti.
– Dve godine su prošle od itdavanja tog rešenja, ali se ništa nije promenilo. On je, kako je nedavno rekao inspektorki, koja je, pritisnuta od načelnice iz Leskovca (verovatno sanitarne inspekcije) ponovo izašla na teren, postavio jedno improvizovano bure od 200 litara i tako ”rešio problem”. U nalogu jasno stoji kako treba da izgleda septička jama. On se, kako smo obavešteni, žalio na rešenje, jer navodno nije u finansijskoj situaciji da zida septičku jamu, ali mu je žalba odbijena. Pitam se ko ga štiti i kome mi dalje da se žalimo. U opštini Lebane su nam rekli da je to naš privatni problem i da ga tužimo, ogorčeno priča Slavica.
Osim što im otpadne vode iz dvorišta Srđana Đorđevića zagađuju bunar, zbog čega su primorani da vodu za piće i pripremu hrane kupuju, a za tehničke potrebe koriste kišnicu, koju skladište u bidonima, voda im potkopava temelje kuće. Oštećenja i klizanje zgrade vidljivi su na svakom koraku.
– Morali smo da sprovedemo cevi kojima vodu iza kuće sprovodimo u našu septičku jamu. Zidovi kuće su popustili, a stepenice se odvajaju od osnove. Sve to konstantna vlaga radi. Rešenja našeg problema nema ni na pomolu i, koliko god izbegavali, moraćemo komšiju i rođaka da tužimo. Na druge načine on ne pristaje.
Mi smo, nakon posete porodici Đorđević, pokušali da stupimo u kontakt sa Srđanom, ali on toga dana nije bio kod kuće, a njegova majka, odbila je da nam da broje telefona na koji možemo da ga kontaktiramo.
Kad smo ga nabavili, Srđan Đorđević se na poziv nije odazvao, iako smo želeli da čujemo i prenesemo i njegovu stranu priče.