Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
To tvrdi Leskovčanin Nemanja Jonaš, koji je, nakon višemesečne obuke, otvorio sopstveni tatoo atelje. Zahtevi klijenata i teme su najrazličitije, od svakodnevnih, preko ljubavnih, istorijskih, verskih i nacionalnih simbola, do potpuno bizarnih
Tehnika oslikavanja tela stara je verovatno koliko i ljudska civilizacija, ali ako je verovati Wikipedii, pre nekoliko godina, nakon naučnog preispitivanja starosti tetoviranih mumija, utvrđeno je da je Eci, kako su naučnici nazvali mumificirane ostatke muškarca pronađene u Alpima, sa 61 tetovažom, živeo 3.250-te godine pre nove ere. Otprilike iz istog perioda, datiraju i dve egipatske mumije sa tatuima, a ova umetnost se ubrzo počinje da širi i na druge kontinente.
Mladi Leskovčanin Nemanja Jonaš je, tokom priprema za tatoo majstora, proučavao istoriju oslikavanja tela, želeći da sazna šta je nekada, a šta danas motiviše ljude na tetoviranje. Evo do kakvih zaključaka je došao:
– Tetovira je, u različitim kulturama, imalo različita značenja. Nekada su tetovaže služile za identifikaciju, njima je predstavljan rang, status. Čini se, ipak da je, kao tokom čitave istorije, tako i danas, tetovaža, pre svega, u službi dekoracije. Mnogi ljudi žele da imaju tetovažu koja nosi njihovu ličnu poruku i ima posebno značenje i vrednost za njih, međutim ima dosta onih koji se tetoviraju iz trenda ili nekih drugih razloga. Bilo kako bilo, slike na telu nose određenu simboliku i imaju značenje i poruku. Ona može biti krajnje jasna i laka za tumačenje, ali i skrivena, razumljiva samo vlasniku tetovaže.
Sredinom prošlog veka, tetoviranju su se, gotovo isključivo, podvrgavali ”žestoki” momci i oslikavanje tela na ovaj način, nije nailazilo na blagonaklonost kod većine ljudi. Često smo slušali da su se mladići iz vojske vraćali sa, sada već pomalo smešnim, crtežima i porukama na rukama: JNA, top, sidro, tenk ili ženska imena. Krajem devedesetih, a posebno u poslednjih 20 godina, tetoviranje postaje masovna pojava.
– Tetovaža je ukras na telu i apriori, ne znači ništa loše. Ne oblačimo se svi isto i svakom je data prilika da se odeva kako hoće, a odeća, složićete se, ne služi samo da ne bismo bili goli ili da se zaštitimo od hladnoće, već kroz nju često predstavljamo svoje stavove, ukus, raspoloženje. Isto vam je i sa tetoviranjem.
Nemanja kaže da je njegova klijentela vrlo raznovrsna, najrazličitije starosne i obrazovne strukture, oba pola, te da gornja granica ne postoji:
– Najstariji klijent koga sam tetovirao ima 70 godina i tražio je sliku Bogorodice preko čitavih leđa. Najmlađi je imao 16 i uradio sam tetovažu u prisustvu roditelja, čija saglasnost je obavezna, ako osoba nije punoletna. Imao sam primere da deca i roditelji dođu zajedno na tetoviranje. Teme su najrazličitije: nacionalni, verski i istorijski simboli, tribali, različiti znaci, likovi, čitave priče. U poslednje vreme, imena su dominantna: imena partnera, dece.
Pitamo ga koji su mu zahtevi posebno ostali u sećanju i koji je najbizarniji:
– Zavisi šta se smatra bizarnim, ali ako ćemo po nekim standardima, najčudniji zahtev imao je momak koji je tražio da mu istetoviram COVID 19. Preležao je koronu, jedva preživeo i želeo je da tu neprijatnu uspomenu sačuva u vidu tetovaže. Neko će reći da su scene iz horor filmova bizarne, ali mnogo je mladih koji žele upravo to. U poslednje vreme, trend su životinje: lavovi, tigrovi, medvedi, vukovi. Tetovirao sam poznate i nepoznate stihove, delove lica, delove tela.
Tatoo majstori su umetnici, a ljudsko telo je njihovo platno. U zavisnosti od umešnosti, stila i zahteva klijenata, tetovaže zaista mogu biti prava umetnička dela.
Nemanja kaže da je oduvek znao da će se baviti nekom vrstom umetnosti, ali je dugo lutao. Jednog dana je naleteo na dokumentarac ”Mayami ink”, odgledao ga i doneo odluku šta će biti njegova profesija. Od grada je dobio početne subvencije, nabavio deo opreme, ostatak kupio iz sopstvenih izvora i postao preduzetnik.
Radi već godinu i po dana, još uvek se usavršava i nada se da će jednog dana prevazići svoje učitelje.
Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirao grad Leskovac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
