Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Učenici Osnovne škole ,,Svetozar Marković’’ iz Vranja Vila Stanković, Jovana Stojičić, Luka Ordić i David Stanojković, okupljeni u tim ,,Ekopetoškolci’’, pobedili su na trećem Globalnom dečijem DIZAJNATON-u.
Reč je o takmičenju koje je organizovao КidHub iz Beograda na temu „Održivi izvori energije i klimatske promene“. „Globalni Dečji dizajn maraton – Dizajnaton“ ove godine istovremeno se dešavao u 20 zemalja, a ove godine je treći put održan i u Beogradu. Među 1200 mališana iz čitavog sveta, našla su se trideset deteta iz Srbije. Hiljadu dece širom sveta u istom trenutku dizajniralo je predloge rešenja za bolju planetu.
Na ovom takmičenju, deca su rešenja kreirala pomoću elektro-komponenti, programiranja sa Mikrobit-om uz upotrebu i različitih kreativnih materijala. Sa njima su radili edukatori iz oblasti dizajna, ekologije i održivog razvoja, kao i novih tehnologija.
Pobedničko rešenje pod nazivom „Teretana kao elektrana“ osmislili su vranjski osnovci. Prototip ,,Teretana kao elektrana” tj. statične bicikle postavli bi u školska dvorišta tako da bi učenici i ostali građani imali priliku da se bave zdravim načinom života i da učine nešto za našu planetu.
,,Ekopetoškolci’’ su dali rešenje tako što su napravili prototip od materijala koji može da se reciklira. Sastoji se od generatora i akumulatora. Кorišćenjem bicikle mehanička energija se pretvara u električnu i puni bateriju. Na pedalu bicikle integrisali su mikro bit koji broji količinu proizvedene kinetičke energije i radio talasima šalje drugom mikro bitu koliko je baterija napunjena i koliko je prikupljeno električne energije. Prikupljena električna energija koristi se za punjenje mobilnih telefona, laptopova i osvetljenje školskog dvorišta. I to nije sve. Da bi podstakli odgovornost odraslih ,,Ekopetoškolci’’ planiraju da, u okviru projekta, upute dopise inicijative velikim kompanijama koje mogu da ih podrže u realizaciji ove i u nekih drugih ideja. Društveno odgovorne kompanije bi mogle da ih nagrađuju tako što bi im donirale sadnice koje bi oni sadili u školskom okruženju. Na taj način bi pravili male šume koje bi u budućnosti prečišćavale vazduh, smanjile temperaturu leti u tom okruženju i bile prave male fabrike kiseonika u gradu.
