Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Lazareva subota ili Subota pravednog Lazara, u srpskom narodu još poznata i kao Vrbica obeležava se od IV veka.
Posvećena je vaskrsenju Lazara iz Vitinije koga je, prema predanju, Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih četiri dana posle smrti, nakon čega je ziveo jos 30 godina a njegove mošti se danas čuvaju u Istanbulu (Carigradu). Posle Lazarevog vaskrsavanja, Isus je svečano ušao u Jerusalim, a masa razdraganog sveta dočekala ga je svečano. Pored ostalog, u rukama su nosili palmine grančice. Obzirom na to da kod nas nema palmi, zamenjene su vrbinom granicama.
Na ovaj dan, običaj je da se oko struka nose grančice vrbe, a deca nose i zvončiće oko vrata, što simbolično predstavlja pozdrav Hristu, koji je ulazio u Jerusalim. Postoji dosta običaja širom Srbije vezanih za ovaj praznik. Tako postoji običaj da ujutro odete na reku da se umijete. Potom iz reke treba uzeti kamičak, staviti ga na nogu i šutnuti ga što dalje uz reči “Koliko sam ovaj kamen bacio, toliko zmija daleko od mene bila.”
Pored vrbe i zvončića, još jedan važan element Vrbice jeste sveže cveće, jer običaji nalažu i da se ono danas nabere a potom ostavi da prenoći u vodi. Sutradan, na Cveti, svi ukućani treba da se umiju tom vodom kako bi bili zdravi.
Vrbica je za pravoslavne hrišćane praznik dečije radosti, jer je Hristos polazeći u Jerusalim rekao: “Pustite decu k meni, jer takvih je Carstvo nebesko”. Pored toga, unošenje grana vrbe u crkvu, i kasnije u kuću, nije jedini običaj koji na ovaj praznik uključuje najmlađe – mališani na Vrbicu nose zvončiće vezane za trobojku, čime objavljuju pobedu života nad smrću.
