Stan na dan: Koliko je zaista isplativo iznajmljivati dom na kratak rok?

Iznajmljivanje stana na dan postaje sve popularnija opcija među vlasnicima nekretnina, posebno u većim gradovima i turističkim destinacijama. Ovaj model kratkoročnog najma nudi potencijalno visoke prihode i fleksibilnost, ali dolazi i s određenim rizicima i izazovima.

Uređenje stana kao najvažniji faktor za maksimalnu cenu najma

Uređenje stana ima značajan uticaj na cenu koju možete postići prilikom iznajmljivanja na kratak rok. Potencijalni gosti često donose odluku na osnovu vizuelnog utiska i kvaliteta uređenja. Moderan i funkcionalan dizajn, sa pažljivo odabranim nameštajem, može značajno povećati atraktivnost stana i omogućiti vam da postavite višu cenu najma.

Obezbedite udoban nameštaj, kvalitetnu posteljinu, brzi internet i sve potrebne kućne aparate. Uredite svaku prostoriju, obezbedite tende za terasu kao zaštitu od sunca što je značajno ako je stan na sunčanoj strani, investirajte u dobru izolaciju zidova i podova i koristite kvalitetne materijale u uređenju. Kvalitetne fotografije za oglase takođe mogu doprineti većoj vidljivosti i boljoj popunjenosti stana.

Šta treba znati pre početka iznajmljivanja?

U poslednjih nekoliko godina, kratkoročno iznajmljivanje nekretnina postalo je izuzetno popularno u Srbiji. Međutim, mnogi vlasnici nekretnina nisu svesni pravnih obaveza koje prate ovaj posao. Da bi se izbegli problemi sa zakonom i osigurala potpuna legalnost poslovanja, bitno je razumeti i pridržavati se važećih zakona, posebno Zakona o turizmu i Zakona o ugostiteljstvu, donetih 2019. godine. Ovi zakoni jasno definišu obaveze vlasnika nekretnina koji žele da kategorizuju svoje objekte za iznajmljivanje.

Zakon o turizmu i Zakon o ugostiteljstvu jasno definišu obaveze vlasnika nekretnina koji žele da se bave kratkoročnim iznajmljivanjem. Prvi korak ka legalizaciji ovog posla je kategorizacija objekta. Bez obzira na to da li iznajmljujete stan, sobu, apartman ili kuću, ukoliko se bavite ovim poslom u okviru domaće radinosti, obavezni ste da svoj objekat kategorizujete.

Kategorizacija se vrši putem Centralnog informacionog sistema e-Turista, preko jedinice lokalne samouprave. Postupak započinje podnošenjem elektronskog zahteva, nakon čega komisija izlazi na teren kako bi ocenila objekat. Ukoliko objekat ispunjava sve propisane uslove, donosi se rešenje o kategorizaciji.

Država, preko Ministarstva turizma i omladine, sprovodi rigorozne kontrole kako bi se sprečilo nelegalno iznajmljivanje nekretnina. Turistička inspekcija redovno obavlja inspekcije na terenu, kako bi identifikovala nekategorisane i neregistrovane objekte. Prema rečima Dunje Đenić, pomoćnice ministra turizma, država ima nultu toleranciju prema radu na crno, a kazne za nelegalno iznajmljivanje mogu dostići i do 350.000 dinara.

U toku je i razvoj softverskog rešenja koje će omogućiti još efikasniju kontrolu i preglednost stanja na terenu.

Nakon uspešne kategorizacije, vlasnik je obavezan da plaća boravišnu taksu, koju obračunava jedinica lokalne samouprave, kao i paušalni porez na godišnjem nivou, koji određuje Poreska uprava. Iznos poreza po krevetu varira u zavisnosti od kategorije mesta u kojem se objekat nalazi, ali se obično kreće u rasponu od nekoliko hiljada dinara godišnje.

Kako se kreću cene stanova u Beogradu?

Cene za iznajmljivanje stanova na dan u Beogradu variraju u zavisnosti od više faktora, uključujući lokaciju, opremljenost i kapacitet smeštaja. Minimalna cena, prema istraživanjima, kreće se od 35 do 40 evra, što omogućava gostima da pronađu prenoćište u različitim delovima grada, uključujući Čukaricu, Zemun, Zvezdaru, pa čak i centralne lokacije poput ulice Kralja Milana.

Ukoliko želite luksuzniji smeštaj, cene se penju na 60 do 85 evra po noćenju, ili više, u zavisnosti od dodatnih pogodnosti i blizine glavnih znamenitosti. Na Vračaru ili Novom Beogradu, možete pronaći luksuzne apartmane sa bračnim krevetom za oko 50 evra po noćenju, dok se cene na Terazijama za sličan tip smeštaja kreću oko 50 evra za stan od 32 kvadrata, koji može ugostiti tri osobe.

Iako su luksuz, komfor i opremljenost ključni, odnos sa vlasnikom često bude odlučujući faktor za povratak gosta ili preporuku drugima. Gosti cene ljubaznost, fleksibilnost i dostupnost domaćina, kao i brzinu i efikasnost prilikom rešavanja eventualnih problema.

Troškovi i održavanje: Koliko košta biti domaćin?

Jedan od najvećih izazova u ovom poslu su troškovi koje mnogi vlasnici na početku ne uzimaju u obzir. Cena oglašavanja, provizije agencija i platformi za iznajmljivanje, troškovi čišćenja i održavanja stana, zamena posteljine i plaćanje fiksnih troškova poput struje, vode i interneta – sve to značajno utiče na konačni profit.

Agencije obično uzimaju oko 20% od dnevne cene najma, dok platforme za oglašavanje uzimaju između 12% i 18%. Takođe, troškovi čišćenja apartmana mogu dostići i do 3.000 dinara po čišćenju, što je značajan izdatak ako se stan često iznajmljuje. Kada se svi ovi troškovi saberu, zarada može biti samo oko 30% veća u poređenju sa dugoročnim izdavanjem, što je daleko od početnih očekivanja mnogih vlasnika.

Zvanično, u Beogradu je registrovano oko tri hiljade apartmana za izdavanje na dan, ali je broj stvarno iznajmljenih stanova verovatno veći, s obzirom na to da se mnogi stanovi izdaju nelegalno. Kazne za neregistrovane objekte su visoke, te je važno da vlasnici posluju u skladu sa zakonom kako bi izbegli nepotrebne rizike.Iznajmljivanje stana na dan može biti izuzetno isplativo, ali samo uz pažljivo planiranje i upravljanje. Važno je biti svestan svih troškova i rizika kako biste pravilno procenili isplativost ove opcije. Ukoliko ste spremni da uložite vreme i resurse, stan na dan može postati značajan izvor dodatnog prihoda, ali i dugoročno profitabilna investicija. Za još korisnih informacija posetite naš sajt.