Tri, tek kupljene guske, nestrpljivo su čekale auto vlasnika, kojim će biti prevezene u novi dom
U dvorištima na jugu Srbije, gde su se domaćinstva u velikoj meri opredelila za povrtarstvo, živine je sve manje, a jata gusaka prava su retkost. Jedan Guberevčanin, na privremenom radu u inostranstvu, zato se silno obradovao kad je u pijačnoj ponudi video guske.
– Naša sam tri i sve ih kupio, po 2.000 dinara komad. Imam kući četiri, tako da je moje jato sada brojnije. Ne konzumiram nijednu vrstu mesa, osim živinskog, a zna se da je guska najslađa. Ipak, ove će šetati po dvorištu moga sina, dok ne dođem naredni put. Tamo gde živim, meso guste je specijalitet, a pašteta, koja se pravi od džigerice, posle kavijara, najcenjenija. Mi nemamo taj mentalitet. Meso je puno proteina i nema holesterola, pa je dobro davati ga i deci.
Naš sagovornik dodaje i da ove životinje neosnovano bije glas da su glupe. Kaže da to nije tačno i da su vrlo jednostavne za čuvanje, jer od domaćina čekaju samo hranu, a za ostalo se snalaze same.
Guske, umotane u vreće, nervozno su izvijale glavu na jednu stranu, kao da znaju iz kog će se pravca pojaviti njihov transport, ali se nisu oglasile.