Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Osim osam leskovačkih, na jugu Srbije radile su i dve banke u Lebanu, tri u Vlasotincu i jedna u Predejanu (Predejanska planinska banka)
Krajem treće i početkom četvrte decenije prošlog veka, u Leskovcu je radilo osam banaka, osnovanih i sa sedištem u našem gradu. Iako je, iz današnje perspektive, teško zamisliti kolika je bila njihova finansijska moć, brojke su impresivne i za aktuelne prilike:
– U jednom trenutku, raspolažu sa 37 miliona osnovnog kapitala, a kada se na to dodaju štedni i ulozi po tekućim računima, govorimo o višestruko većim ciframa. Radi se o izuzetno finansijski stabilnim bankama, među kojima prednjači Leskovačka centralna banka. Ako ne računamo prestoničke, ona je imala najveći kapital od svih tadašnjih banaka u Srbiji, Makedoniji i Crnoj Gori, kaže istoričar Ivan Becić, koji je već prikupio 80 posto građe za buduću monografiju o leskovačkim bankama.
Njihov kapital se, naravno, nije ogledao samo u novcu, jer su u svom posedu ili akcijama imale čitave industrije, mlinove, pivaru i druge privredne i stambene objekte.
– Koncern porodice Ilić, Vlade i braće mu Sotira i Petra, sa fabrikama širom države, najjači na jugoistoku Kraljevine Srbije, imao je rezerve oko 40 miliona dinara. Radi se o ogromnom novcu, o čemu govori i činjenica da je upravo ova finansijska organizacija investirala u izgradnju puta Priština-Prepovac. To je banka koja je, između ostalog, podigla Sanatorijum u Surdulici, otkupila je hotel u Vranjskoj banji, jedan od poznatijih ugostiteljskih objekata u Kraljevini.
Na banke se, u to vreme, ovde gdedalo iz dva ugla: Leskovčani nisu voleli da se kapital iznosi iz grada, tako da je otvaranje filijala ili kupovinu beogradske Fabrike konzervi od strane Centralne banke, u poslovnim krugovima primljeno sa negodovanjem.
– Koliko su se ponosili finansijskom moći lokalnih banaka, fabrikanti su smatrali da novac treba ulagati u leskovačku privredu, jer je reč o basenu u kome je, 30-ih godina prošlog veka, uspešno radilo oko 40 fabrika, što je i za današnje prilike impozantno. Sa Leskovcem se, po broju banaka, tada moglo porediti samo Skoplje, ali ako se uzme u obzir stabilnost i uspešnost, današnja prestonica Makedonije, daleko je zaostajala za ”Srpskim Mančesterom”.
Ono što je, takođe, zanimljivo je i činjenica da je, na vrhuncu velike finansijske krize, započete ”crnim oktobrom” 1931. godine i sa trajanjem do ’33. u Americi i čak do ’35. u Evropi, u Leskovcu otvorena nova banka, koja je nastavila uspešno da radi.
Foto: Narodni muzej Leskovac
