Ružić: Nadoknada za izgubljene nastavne dane je intenziviranje nastave

Niti je prvi niti poslednji put da se raspust produži, posebno u ovako vanrednim okolnostima, izjavio je jutros ministar prosvete Branko Ružić.

On je dodao da je epidemiološka situacija nalagala ovu i još nekoliko drugih mera, te da će izgubljeni nastavni dani svakako biti nadoknađeni

“Biće to ili radne subote, ili intenziviranje rada, ili produženje školske godine, odnosno skraćivanje nekog raspusta. Ne vidim da tu ima nekih epohalnih razloga za brigu. Škole će na vreme biti obaveštene.” – rekao je ministar.

Iako nije bio potpuno konkretan, iz ministrovih reči dalo se naslutiti da je intenziviranje nastave, odnosno “dodatak sedmog časa”, najverovatniji scenario.

Ministar je ponovio da je za decu predškolskog i mlađeg školskog uzrasta, u uzrastu kad se stiču radne navike, gradi vertikala ličnosti i ostvaruje socijalizacija, najvažnije da budu u školi, zajedno. Podsetio je da ni prošle godine oni nisu išli na onlajn nastavu.

“Ispada da koronavirus dolazi iz škole, što nije tačno. On dolazi spolja i srž problema je broj vakcinisanih u opštoj populaciji, što je i razlog zbog kog virus dolazi do dece. Ali kad pogledamo brojke, taj broj ne prelazi 0,7% zaraženih.” – objasnio je ministar i rekao da nema razloga, ali ni načina da regulišemo to s poslodavcima roditelja čiju decu ne bi imao ko da čuva dok sede kući i prate onlajn nastavu.

Ružić je apelovao na sve da budu oprezni tokom perioda koji sledi.

“O tome mora da raspravlja i Krizni štab. Da se ne desi da od kraja decembra do sredine januara odemo svi na raspuste, pa se vratimo u klupe i kažemo – evo virus je u obrazovnom sistemu. Pa nije, moramo svi biti disciplinovani.” – dodao je ministar.

Ministar kaže da ovo jeste bila jedna od tema još na početku školske godine, ali da Ministarstvo prosvete nije nadležno za to, već je to posao medicinskih institucija. Ipak, kaže Ružić, stereotipi, predrasude i antivakserski pristup dela javnosti pokazao nam je da se mnogi s tim ne slažu.
Broj dece starije od 12 godina koja su primila vakcinu je mali. U procentima, to je svega 5%, kaže ministar.

“To je pre svega odluka roditelja, naravno i dece. Važna je edukacija i jedini savet koji mogu da dam, s obzirom na to da sam politikolog, a ne zdravstveni radnik, jeste da slušamo sve ono što zdravstvene institucije kažu. Ne možemo da ne verujemo ni Ministarstvu zdravlja ni Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.” – rekao je Ružić.

Kad pitate tinejdžere zašto ne žele da se vakcinišu, oni ne znaju, kaže ministar i dodaje da je potrebna edukacija i za nastavnike.

“Dva najplemenitija poziva su prosveta i zdravstvo, a ni tu nemamo dovoljno vakcinisanih. Među zdravstvenim radnicima ih je 60%, a u obrazovanju oko 52%.” – kaže ministar prosvete.

Kao i više puta u prethodnim mesecima, ministar je i danas ponovio da je uveren da onlajn nastava nije dovela ni do kakvih rupa u znanju kod đaka.

“Sistem, u ovakvim situacijama, mora da bude adaptibilan i da se prilagođava. Rupa u znanju nema. Gradivo je moralo da bude malo redukovano, a opet, kao i u redovnim okolnostima, imate i decu koja su spremnija da uče i više zainteresovana, ali i onu koja nisu baš spremna na veliki trud.” – objašnjava Ružić i iznosi podatke o deci koja su svoje osnovno obrazovanje završila u junu ove godine.

Prema njegovim rečima, to je otprilike oko 65.000 đaka, od kojih je 43,2% na kraju osmog razreda bilo odlično, 34,1% vrlodobro, 21,5% dobro i samo 1,2% učenika bilo je dovoljno. Prosečan uspeh osmaka na kraju prošle godine bio je 4,12. Kada je reč o vukovcima, njih je ove godine bilo 13,9%, a prošle godine 13,7%, podaci su koje je izneo ministar prosvete.

Kada je reč o uvođenju elektronskih đačkih knjižica, ministar je rekao da je to odlična ideja i da je digitalizacija veoma značajna.

“Kad samo pogledamo koliko nam je pomogao eUpis u vrtiće i škole, kroz uštedu vremena, isto tako i eDnevnik, jasno je da je i ovo odlična ideja i način da idemo u korak s vremenom.” – zaključio je Ružić.

Izvor: zelenaucionica