Razlozi zbog kojih bi deca trebalo da uče programiranje

Programiranje je verovatno jedno od vodećih zanimanja savremenog doba, a sva je prilika da će biti i posao budućnosti. Stoga je sasvim logično što sve više roditelja razmišlja o tome koji je pravi trenutak da njihovo dete počne da uči da kodira.

Odluka da dete pohađa školu programiranja je dobra prilika da se mališanu pruži najbolji potencijal za budući uspeh. U isto vreme, može imati velikih koristi i pozitivan uticaj na obrazovni razvoj tokom ranih školskih godina. Učenje kodiranja može da unapredi detetov rad i učenje u školi. No, nije reč samo o akademskom uspehu i većim šansama za zaposlenje, jer kad dete uči da programira razvija i druge sposobnosti poput organizacije, rešavanja problema, upornosti, pa čak jača i samopouzdanje.

Pročitajte koje su sve prednosti kodiranja i da li je savršeno vreme da pomognete svom detetu da nauči da kodira.

Šta je kodiranje?

Ako biste želeli da objasnite detetu (i sebi) šta je kodiranje, najjednostavniji je opisaati ga kao metodu komunikacije sa računarom. Zapravo, to je korišćenje jezika koji računar razume, a sve u svrhu da bi mu se dale instrukcije za obavljanje određenih funkcija. Programiranje je proces koji nam omogućava da kreiramo kompjuterske softvere, web sajtove, ali i aplikacije i video igre.

Postoje različite vrste različitog koda, u zavisnosti od toga šta želite da razvijete, kao i različiti „programski jezici“ od kojih svaki ima svoj skup pravila. U principu, kodiranje je davanje uputstava računaru kako bi se proizveo željeni ishod.

Kako onda to učenje programiranja pomaže detetu?

Programiranje poboljšava kreativnost i veštine pisanja

Kada je u pitanju pisanje, kompjutersko programiranje može pomoći vašem detetu da razvije sažetiji i sistematičniji pristup naraciji, kao i da unapredi svoje pismene sposobnosti. Kada kodira, dete će često otkriti da postoji nekoliko rešenja za neki problem. Ponekad je poželjniji jednostavniji i efikasniji metod. Traženje ovakve metode može da dovede do smislenije upotrebe pisanog i govornog jezika, analize, razvijenijeg kritičkog mišljenja i bolje sposobnosti rešavanja zadataka i problema.

Dok se igraju kompjuterskim kodom, deca mogu da nauče kako da usvoje novi pristup rešavanja izazova ili možda nešto o čemu ranije nisu razmišljali. Jednostavno, postaće fleksibilniji kada traže rešenja za bilo koju prepreku koju treba da savladaju.

Programiranje uči decu kako da razmišljaju

Računarsko programiranje nije samo učenje kako da kucate redove koda. Više se radi o učenju dece kako da misle drugačije. Budući da je u stanju da efikasno kodira, programer mora da koristi logičko razmišljanje. Potrebno je da vidi veliki problem i razbije ga na manje delove kako bi bio rešen na efikasan način. Ovo se zove dekompozicija i jedna je od ključnih karakteristika računarskog razmišljanja.

Deca koja uče kodiranje će morati da shvate nejasnu ideju i da iskoriste svoju kreativnost kako bi je pretvorili u nešto što funkcioniše. Ako prvo rešenje ne uspe, oni pokušavaju sa drugim, trećim, četvrtim – sve dok se problem ne reši. Programiranje zapravo pomaže da se razvije ovakav način razmišljanja, koji je i više nego poželjan i tražen, i to ne samo u IT industriji.

Kodiranje jača akademski učinak

Deca koja uče da programiraju bolje razumeju način na koji razmišljaju. Usled ove “pogodnosti”, odnosno sistematskog sređivanja misli mogu postati bolja u pisanju, steći samopouzdanje u školi, ali i drugim društvenim situacijama.

Često se kaže kako je kodiranje jezik matematike. Učenje programiranja uključuje mnoge veštine, među kojima i organizovanje i analizu podataka. Deca mogu da razvijaju svoje matematičke veštine dok kodiraju, a da toga nisu ni svesna. Korišćenje njihove logike i veštine računanja dok stvaraju nešto svoje može učiniti matematiku mnogo zanimljivijom no što je ona na časovima u školi.

Kada je reč o matematici i aritmetici, programiranje pomaže deci da vizualizuju apstraktnije teme u zabavnom stilu. Tako dobijaju mogućnost da primene matematiku u rešavanju problema u stvarnom životu. Dakle, ne radi se samo o pisanju programa za rešavanje problema ili izvršavanje zadataka iz računarstva i kodiranja, već i o primeni osnova matematike za rešavanje logičkih problema.

Kompjutersko kodiranje povećava samopouzdanje i poboljšava osnovne “meke” veštine

Učenje novih stvari je izvan detetove “zone komfora”. Kada je u učionici sa drugom decom, neophodno je da sarađuje, razgovara. Ove okolnosti, nesumnjivo, imaju pozitivnog uticaja ne samo na veštine komunikacije, već i na samopouzdanje deteta.

Dok uči da kodira vaš mališan će prolaziti kroz sve teže zadatke i procedure. Što je kod složeniji, prirodno se unapređuje fokus deteta i njegove organizacione sposobnosti. Ujedno, programiranje može da pomogne i u razvijanju rezilijentnosti i komunikacijskih veština. Zapravo, sam proces pisanja koda  pokazuje detetu da neuspeh nije nužno loša stvar, i u stvari, često može biti nešto pozitivno jer služi kao prilika za učenje. Ovo je jedan od najvažnijih razloga zašto bi deca trebalo da kodiraju, jer će brzo naučiti da je „otklanjanje grešaka“ koda pola zabave.

Kada ne uspete i pokušate ponovo, možete učiti iz svojih grešaka. Kodiranje daje deci mogućnost da pokušavaju sve dok ne uspiju i proizvedu rezultat koji traže.

Računarsko programiranje je budućnost

Kada pogledate kako se svet razvija, kodiranje je izuzetno korisna veština koju treba posedovati. Sve je veći broj kompanija koje se oslanjaju na kompjuterski kod, i to nisu samo one u tehnološkom sektoru.

Dete koje nauči da kodira imaće prednost u životu kada su u pitanju opcije za zapošljavanje. Bez obzira za koju industriju se odluči, IT sektor, finansije, zdravstvo, obrazovanje ili maloprodaja, programersko znanje mu može koristiti. Ovo je važan razlog zašto bi kodiranje trebalo da se uči u školama.

Kada moje dete treba da nauči da kodira?

Deca mogu početi da uče programiranje već u predškolskom uzrastu, jer postoje koncepti kodiranja koje može da razume i petogodišnjak. Nije potrebno da mališan ume da piše, za učenje programiranja zasnovanog na blokovima, na primer.

Zapravo, časovi programiranja za decu uglavnom podrazumevaju korišćenje igrica, aplikacija i uopšte imaju pristup učenju kroz zabavnu igru. Neka deca će biti prirodno talentovanija u određenim oblastima od drugih, ali će svakako biti potrebno da ih ohrabrite da počnu da uče.

Krenite od škole programiranja, dečjih kurseva omišljenih tako da budu zabavni, kreativni i podsticajni. Dobro bi bilo da uvek izdvojite vreme da sa svojim mališanom popričate o onome što je naučio. Podržite ga u svakom koraku i posmatrajte s uživanjem kako napreduje i razvija se – a sve zahvaljujući igranju sa kodovima!

/PR/

Fotografije:

  1. https://www.pexels.com/photo/photo-of-woman-tutoring-young-boy-4145354/
  2. https://www.pexels.com/photo/boy-in-white-shirt-sitting-on-chair-4709290/
  3. https://www.pexels.com/photo/kids-sitting-at-the-table-7742815/

Check Also

Potpisan Protokol o saradnji Leskovačkog kulturnog centra i Instituta za srpski jezik SANU

Leskovački kulturni centar potpisao je Protokol o saradnji sa Institutom za srpski jezik SANU. Potpisnici …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *