Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Rodio se na današnji dan, 1873. godine u Ovsištu kod Kragujevca, a nakon diplomiranja na Filozofskom fakultetu u Beogradu, predavao je srpski jezik u vranjskoj, pirotskoj i leskovačkoj Gimnaziji. Umro je u 35. godini, od posledica tuberkuloze
Presudan uticaj na karakter i književni rad Radoja Domanovića imaju dve figure: njegovog moćnog oca Miloša i majke, unuke ustanika Pavla Cukića. Otac mu je bio, pre svega, seoski gazda, a potom učitelj. Tvrdoglav i svestan svoje snage. S druge strane, majka, nežna i puna ljubavi prema sinu, učila ga je srpskoj narodnoj poeziji, čojstvu i ponosu srpskog seljaka-revolucionara.
Radoje Domanović bio je beskompromisan i hrabar. Njegova misao je britka i provokativna. On je prvi pravi satiričar među srpskim realistima i tvorac srpske satirične pripovetke.
Spisateljsku karijeru je započeo pisanjem realističkih priča. Poznato je da ih je ukupno napisao 35, od kojih su 34 objavljene.
Posle pada režima Aleksandra Obrenovića, 1903. godine, nezadovoljan malim promenama u zemlji, pokreće politički list ”Stradija”, u kojem pokušava da se bori protiv mana novog poretka.
U periodu najživlje spisateljske aktivnosti, u ovom i drugim listovima objavio je 13 humorističkih i satiričnih pripovedaka.
Posle gašenja ”Stradije”, Radoje se nalazio u nezavidnoj materijalnoj situaciji, sve teže pritiskan bolešću. U poslednje dve godine života, poznato je da je u ”Novom pokretu”’, čiji je , takođe, bio vlasnik, napisao mnogo tekstova različite dužine i sadržaja.
Sačuvano je i šest ličnih pisama, koje je uputio svojim prijateljima i poznanicima. jedno od njih, pismo Ljubi Kovačeviću, objavio je Miloje Nikolić u ”Leskovačkom zboriku” 1990. godine.
Za vreme trogodišnjeg službovanja u gimnazijama u Srbiji, Radoje Domanović je u nekoliko navrata držao javna predavanja na prosvetne i pedagoške teme. Jedno od njih je pretočeno u naučni rad i objavljeno u Izveštaju Srpske kraljevske niže gimnazije u Leskovcu, za školsku 1897./98. godinu.
Najznačajnije satirične pripovetke, koje su danas deo školske lektire su: Vođa, Danga, Kralj Aleksandar po drugi put među Srbima, Mrtvo more, Razmišljanje jednog običnog srpskog vola, Stradija.
Razočaran političkim prilikama u Srbiji, Radoje Domanović se sve više odavao piću i boemskom životu. Ogorčen, usamljen i siromašan, umro je u Beogradu, u 35. godini, od posledica tuberkuloze.
Danas biblioteka u Leskovcu i škole u Manojlovcu i Bošnjacu, nose ime najpoznatijeg srpskog satiričara.
Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirao grad Leskovac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
