Istraživali smo zašto prvo naučimo ćirilicu, ali se kroz život radije služimo latinicom

Latinica je pismo, kojim se, pokazuje anketa Dnevnika juga, služi, procentualno najveći broj ljudi. Uz opravdanje da su za zanemarivanje ćirilice ”krive” tastature na računarima i mobilnim telefonima, gotovo svi ispitanici su rekli da se radi o dugogodišnjoj navici.

Danas, kada se sećamo ”Slovenskih apostola” i prosvetitelja, Ćirila i Metodija, konstatujemo da smo, iako koristimo i ćirilicu, naklonjeniji latiničnom pismu. Takve rezultate pokazuje naša anketa na ulicama Leskovca:

Milanka Janković: Uglavnom koristim latinicu. Tačnije, kad su štampana slova u pitanju, koristim latinicu, a kod pisanih-ćirilicu. Ne znam, valjda je to stvar navike.

Marija Marković: Latinica. Najpre sam, zbog računara, bila primorana, ali se ne sećam kada sam ćirilicu potpuno potisnula iz upotrebe.

Dejan Đorđević: Koristim latinicu, jer mi je tako lakše. Pa, okruženi smo natpisima i informacijama, na latinici. Valjda sam vremenom stekao takvu naviku. Ćirilicu koristim samo kad se potpisujem.

Ivan Jovanović: Ne znam kako da objasnim, ali brže pišem latinicom, mada se služim i drugim pismom. Koristim računar i telefon, oba na latinici, uglavnom zbog posla. Doduše, formulare i obrasce popunjavam pismom kojim su štampani. Znači, koristim i ćirilicu, ali ređe, kad se potpisujem, recimo.

Zorana Strahinić: Isključivo latinica. Lakše mi je, ćirilicu koristim samo kad moram.

Dana Stanković: Lakše mi je da koristim latinicu, ušlo mi u naviku, valjda.

Jovan Ristivojević: Jednako koristim oba pisma. Beleške vodim na ćirilici, čak su fakture moje firme na ćirilici. Tako se i potpisujem, volim to pismo. Ali uhvatim sebe kako mahinalno, kad su štampana slova u pitanju, koristim latinicu.

Nazivi firmi, različita obaveštenja, uputstva na saobraćajnim znacima u Leskovcu, čini se, u gotovo jednakom procentu su ispisani ćirilicom i latinicom, a takva je situacija sa svim ostalim sadržajima koje svakodnevno konzumiramo (novine, uputstva na ambalaži, titl za filmove i serije itd.). Opravdano je, ako se radi o stranim imenima, pojmovima i asocijacijama, ali u drugim slučajevima mnogo je uputnije korišćenje matičnog pisma.

Na ćirilici se opismenjujemo i nju prvo savladavamo u školi, a zašto je s vremenom većina nas, istisne iz upotrebe i skoro zaboravi, pitanje je, nad kojim svi treba da se zamislimo. Ako je činjenica da je ona, ne samo deo našeg identiteta, već i prednost, ne smemo da je zapostavimo i zaboravimo. Imamo izbor i već zbog toga smo u prednosti u odnosu na sve ostale.

Foto: ilustracija Opušteno.rs