Oprezno sa sertifikatima o znanju nemačkog jezika-upozoravaju iz Gete Instituta

Sve je više ”posrednika”koji će vam, za pozamašnu sumu novca, ”pomoći” da dođete do potvrde o poznavanju nemačkog jezika, neophodnog za radnu dozvolu u Nemačkoj, Austriji ili Švajcarskoj. Sertifikati se proveravaju, a protiv donosilaca lažnih dokaza, neretko države podnose krivične prijave, kažu u Goethe-Institutu, referentnoj ustanovi za učenje stranih jezika

U potrazi za poslom i boljim životom, veliki broj ljudi sa ovih prostora odlazi u zemlje nemačkog govornog područja, a ne mali broj je i onih koji se pridružuju svojim porodicama u Nemačkoj, Austriji ili Švajcarskoj, ili zasnivaju bračnu zajednicu sa domicijalnim članovima zajednica. Svim ovim kategorijama zajedničko je to što, za ostvarenje prava u pomenutim državama, moraju da imaju dokaz o poznavanju nemačkog jezika.

Većina aplikanata sertifikat obezbeđuje regularno, ali i ima i ljudi koji nasednu na obećanja posrednika, da će im ”pomoći” time što će im obezbediti potrebnu dokumentaciju i, za pozamašnu sumu novca, skratiti birokratsku proceduru. Zato je poslednjih godina, problem lažnih sertifikata o poznavanju nemačkog jezika, potrebnih za radnu dozvolu.

Sofi Engel, rukovodilac Odeljenja za nemački jezik i zamenica direktora Goethe-Instituta, pojašnjava da se u ovoj oblasti prepoznaju dve različite kategorije:

– Jedna je radna dozvola i dokazivanje znanja nemačkog jezika, a druga je sertifikat-važan i prilikom apliciranja za vizu. Za svaki od pomenutih slučajeva potreban je različit stepen poznavanja jezika. U skladu sa skalom Zajedničkog evropskog referentnog okvira za žive jezike, koja podrazumeva šest nivoa, postoje sertifikati za nivoe A1,B1,B2,C1 i C2. Izdaju ih ovlašćene institucije, koje poseduju dozvolu za standarde. U Srbiji su to Goethe-Institut, ÖSD, kao i škole za učenje stranih jezika, sertifikovane prema Telc-u ili ECL-u.

Put do ovih ”papira”, vodi kroz pohađanje časova, ako ste početnik ili jednostavnu prijavu za ispite, ukoliko smatrate da je vaše poznavanje nemačkog jezika već u skladu sa potrebama za useljenjem ili radnim mestom u novoj zemlji.

– Ima dosta ljudi koji su venčani ili dece, koja su već u Nemačkoj. U tim slučajevima se ne podnosi zahtev za radnu vizu, već za vizu za spajanje porodice, a za to je potreban A1 sertifikat- što je najniži nivo. Što je kompleksniji posao, to je potrebniji viši stepen poznavanja jezika. Za posao vaspitačice u vrtiću, recimo, potreban je nivo B2, a ako želite da budete lekar u Nemačkoj, potreban vam je nivo C1. Nivo znanja koje posedujete i dokazujete sertifikatom, određuje i platni razred na novom radnom mestu, naglašava Sofi Engel.

JedAN od osnovnih problema je taj što se neophodnost sticanja sertifikata često ne shvata previše ozbiljno ili su ljudi u žurbi, pa nasedaju na internet prevare i obećanja posrednika koji tvrde da ovaj dokument može da se kupi.

– Nadležni organi, od ambasada do odgovarajućih službi u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj, dodatno proveravaju svaki sertifikat. Molbe uz priložena falsifikovana dokumenta se odbijaju, a podnosiocu biva zabranjeno polaganje bilo kog ispita u Goethe – Institutu u narednih godinu dana. Neretko, organi vlasti u pomenutim državama pokreću i krivični postupak, čime se, umesto željenog ubrzanja postupka, put samo dodatno otežava, dodaje Sofi Engel.

Ona ističe i da ljudi lažne sertifikate uglavnom ne kupuju iz želje da prevare sistem, već često i neznanja, ali posledice mogu biti dalekosežne.

Direktorka Engel, na kraju, ističe da početni nivo znanja nemačkog jezika, zapravo, i nije previše zahtevan, premda iziskuje određeni broj časova za one koji ovaj jezik nisu učili u školi. Za osnovne nivoe, neophodno je poznavanje jednostavnih vidova komunikacije, poput pisanja kratkih poruka ili mejlova, čitanje oglasa, predstavljanje i slično.

Prijave za časove na Goethe-Institutu, su moguće lično ili onlajn, dok se ispiti prijavljuju isključivo onlajn, uz mogućnost biranja datuma polaganja. Svakog meseca je dostupan bar jedan termin i poznati su unapred za čitavu godinu.