Oni su Leskovčani i junaci Balkanskih i Velikog rata

Dok se u Zapadnoj Srbiji gotovo oduvek negovao kult srpskog vojnika, posebno iz ratova s početka 20. veka, na jugu se o herojima i njihovim podvizima znalo i govorilo vrlo šturo. Na Dan primirja u Prvom svetskom ratu, podsećamo se samo nekih od njih

Nepravdeno zapostavljeni i gotovo zaboravljeni, a često predstavljani u negativnom kontekstu, ratni heroji iz Leskovca i okoline ostali su da žive samo u pričama najbližih potomaka i izbledelim istorijskim dokumentima. Odskora se, stvari menjaju na bolje i imena mučenika stradalih za slobodu otadžbine izranjaju iz prašine.

Gotovo da nema kuće u Srbiji, pa ni u Leskovcu, koja u Balkanskim i Prvom svetskom ratu nije imala svog vojnika. Najveći broj je služio u Moravskoj diviziji, a danas pominjemo samo nekolicinu:

Armijski general Jovan Naumović, rođeni Leskovčanin, nosilac je četiri ordena Karađorđeve zvezde i ordena Francuske legije časti. On, kao i većina oficira, nije izašla iz Velikog rata sa pomenutim činovima, već je nastavio briljatnu vojničku karijeru. Naumović je, u jednom periodu, imao i političko angažovanje, jer je tokom 1928./29. godine, bio Veliki župan Skopske oblasti. Aktivan je bio sve do 1939. godine, kada je penzionisan, a dve godine kasnije i reaktiviran. Deo Drugog svetskog rata proveo je kao komandant Treće armijske oblasti, koja je obuhvatala upravo jug Srbije.

Vojislav Vuković, brigadni general, takođe je nosilac četiri ordena Karađorđeve zvezde, od kojih su dva sa mačevima. Osim što se istakao junaštvom u ratovanju, ostaće upamćen i kao komandant srpske vojske prilikom ulaska u Klagenfurt (Celovec) u Austriji. To je oblast u Koruškoj, koju je srpska vojska, prodorom na sever-severozapad, osvojila 1918./19. godine.

Pukovnik Svetozar Stanojević, potpukovnici Spira Cvetanović, Aleksa Mijalković, kapetan Milosav Mirković, samo su neki od oficira i podoficira koji su dali junački doprinos pobedi Srbije u Balkanskim i Velikom ratu. O redovima, odnosno običnim vojnicima, a svaki od njih zaslužuje posebnu priču, nažalost se ne zna mnogo. Ipak, neki su svoje ime trajno upisali u knjigu velikih heroja.

Jedan je leskovački trubač, Amet Ametović, nosilac ordena Karađorđeve zvezde sa mačevima, koji se proslavio u Kumanovačkoj bici 1912. godine. U trenutku kada se bitka, nakon nekoliko dana žestokih borbi, lomila, on je prešavši krišom u tursku pozadinu, upamćene po sluhu, odsvirao trubne znake za povlačenje, a zatim, vrativši se na svoju stranu, srpskoj vojsci trubom komandovao juriš. Zbunjenost Turaka, iskoristili su Srbi, snažnije nasrnuli na neprijatelja i upisali zlata vrednu pobedu.

Odlikovanje koje je dobio od kralja Petra I, nosio je svakodnevno, do kraja života.