”Odžaklija”, prvi roman protojereja Miroslava Jovanovića je istorijsko-šekspirovski omaž životu Leskovčana u doba Osmanlija

Mirne savesti, roman ”Odžaklija” toplo preporučujem izdavaču i punog srca iščekujem uspeh ovog dela, počastvovana što sam imala čast da mu dam lični podstrek, napisala je u recenziji književnica Marija Jakšić, jedina Srpskinja članica Italijanske akademije ”Pontificia Tiberina”

Roman je ime dobio po Odžakliji, u kojoj praktično počinje otpor Leskovčana prema Turcima i ispred koje ustanici slave veliku pobedu nad polavekovnim porodbljivačem:

– Izgrađena, nakon mnogo muka i tek pošto je knez Marko dao 120 tovara blaga, kako bi umilostivio lokalne turske velikaše, ona zaista jeste simbol opstanka, jer je ova bogomolja čuvala i sačuvala ljubav hrišćana prema veri, koja ju je održala u najtežim vremenima. Roman opisuje život Leskovčana pod turskim ropstvom i prati paralelno nekoliko značajnih likova i događaja. U senci dešavanja je i ljubavna priča između Mare i Joneta, koja se, nažalost, ne završava srećno, jer je mlada hrišćanka primorana da se uda za drugog i postane deo harema sina lokalnog turskog moćnika. Glavni junak je sveštenik Stanko, vođa ustanika i knjiga opisuje kako pripreme za otpor, tako i svakodnevni život čorbadžija i ostalog leskovačkog življa, otkriva za Dnevnik juga autor, protojerej Miroslav Jovanović.

Jone (Jovan od milošte) je bio sin kneza Marka i istorijska je ličnost. Zaista je bio visok, naočit, ali zbog oboljenja katarakte, gotovo slep. I mnogi drugi likovi su stvarni, poput Ismail paše, neki su, opet, plod autorove mašte:

– Kad pišete naučno delo, a imam dosta iskustva i u tome, morate biti faktografski precizni, ali kod romana, autor proširuje potku, dodaje ličnosti i događaje, kako bi upotpunio priču, sve u skladu sa istorijskim prilikama i uslovima. Neki likovi su ubačeni, jer su se uklapali u vreme i mesto odigravanja osnovne priče. Izuzetne kritike sam dobio od čitalaca, ali i kroz recenziju Marije Jakšić, jedine Srpkinje i pravoslavke u Italijanskoj akademiji umetnosti, koja je sama ponudila da napiše predgovor za roman. Vrlo sam zadovoljan i, odlično posećenom, prvom promocijom, a nadam se da ćemo sa leskovačkom bibliotekom uskoro ugovoriti termin za reprizno predstavljanje dela.

Materijal za roman ”Odžaklija”, dugo se krčkao u glavi oca Miroslava, ali je prva pokretačica svih umetnika, inspiracija, ono na šta niko, ma koliko se trudio, ne može uticati:

– Dešavalo mi se da, iako sam osnovu priče imao, u razradi, po čitav sat sedim nad praznim papirom, bez rezultata. Nekada se, opet, dešavalo da se prenem u sred noći i da osvanem pišući. Roman nije obiman, ali je baš zato, na malo stranica, trebalo ”naslikati” atmosferu u Leskovcu u drugoj polovini 19. veka, periodu vrlo tragičnom i vrlo herojskom. Čitaoci knjige kažu da se ”čita u dahu” i da im se, pre svega, dopada stil pripovedanja. Ona je pisana za svakoga. Iskreno bih voleo da roman ”Odžaklija” inspiriše nekog reditelja, pa da i taj vremenski period u ovom delu Srbije, bude ovekovečen kroz film.

Otac Miroslav dodaje da su osnova za roman bili istorijski podaci, do kojih je došao prilikom svojih istraživanja, pa ne negira da u glavi ima još nekoliko zanimljivih priča:

– Još uvek ih nisam zapisao. One su, kako vi kažete, potka, a sada treba dodatno prikupljati materijal i pustiti mašti na volju. Pozitivni komentari na moj prvenac su mi, svakako vetar u leđa i dobar podstrek, ali, za sve treba vremena.

Roman ”Odžaklija” se može, po ceni od 500 dinara, kupiti u crkvenoj prodavnici i uz nju će svaki kupac dobiti Monografiju posvećenu Crkvi Svetog Nikole u Čukljeniku.

Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirao grad Leskovac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.