Od sledeće školske godine na snazi novi pravilnik o ocenjivanju đaka

Novi pravilnik o ocenjivanju počeće da se primenjuje od sledeće školske godine a njime se utvrđuje način, postupak i kriterijumi ocenjivanja uspeha iz pojedinačnih nastavnih predmeta i vladanja i druga pitanja od značaja za ocenjivanje učenika i odraslih u osnovnom obrazovanju i vaspitanju.

Novim pravilnikom uređuje se koliko kontrolnih zadataka u toku nedelje učenici treba da imaju ali i kriterijumi za svaku ocenu ponaosob .

ZAKLJUČNA OCENA
– Da bi dobio zaključnu ocenu, učenik se ocenjuje najmanje četiri puta u polugodištu. Ako je reč o predmetu iz kojeg ima čas jednom nedeljno, onda mora da bude ocenjen najmanje dva puta u polugodištu.

USMENO ISPITIVANJE I KONTROLNI ZADACI
– U toku polugodišta najmanje jedna ocena treba da bude na osnovu usmene provere znanja
– Raspored pismenih zadataka i pismenih provera dužih od 15 minuta upisuje se u dnevnik i objavljuje se za svako odeljenje na oglasnoj tabli škole i na zvaničnoj internet strani škole najkasnije do kraja treće nastavne nedelje u svakom polugodištu.
– Dozvoljena je najviše JEDNA pismena provera znanja u danu, a DVE u nedelji.
– Nastavnik je dužan da obavesti učenike o gradivu koje će se pismeno proveravati najkasnije 5 dana pre provere.

KADA KONTROLNI MORA DA SE NAJAVI
– Kontrolni zadaci u trajanju do 15 minuta obavljaju se bez najave, a ocena iz ovih kratkih provera znanja ne upisuje u dnevnik.
– Ocena iz kontrolnih u trajanju do 15 minuta evidentiraju se u pedagoškoj dokumentaciji nastavnika i one se MOGU računati prilikom utvrđivanja zaključne ocene učenika, ako je to u najboljem interesu učenika.
– Ako nakon pismene provere znanja više od polovine učenika jednog odeljenja dobije nedovoljnu ocenu, pismena provera se poništava za učenika koji je dobio nedovoljnu ocenu.

VLADANJE
– Vladanje učenika od prvog do petog razreda ocenjuje se opisno i ne utiče na uspeh đaka
– Vladanje učenika od šestog do osmog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja ocenjuje se opisno u toku polugodišta, a brojčano na kraju polugodišta i na kraju godine utiče na uspeh đaka.

Peticu dobija učenik koji:
− u potpunosti pokazuje sposobnost transformacije znanja i primene u novim situacijama;
− lako logički povezuje činjenice i pojmove;
− samostalno izvodi zaključke koji se zasnivaju na podacima;
− rešava probleme na nivou stvaralačkog mišljenja i u potpunosti kritički rasuđuje;
− pokazuje izuzetnu samostalnost uz izuzetno visok stepen aktivnosti i angažovanja.

Četvorku dobija učenik koji:
− u velikoj meri pokazuje sposobnost primene znanja i logički povezuje činjenice i pojmove;
− samostalno izvodi zaključke koji se zasnivaju na podacima;
− rešava pojedine probleme na nivou stvaralačkog mišljenja i u znatnoj meri kritički rasuđuje;
− pokazuje veliku samostalnost i visok stepen aktivnosti i angažovanja.

Trojku dobija učenik koji:
− u dovoljnoj meri pokazuje sposobnost upotrebe informacija u novim situacijama;
− u znatnoj meri logički povezuje činjenice i pojmove;
− većim delom samostalno izvodi zaključke koji se zasnivaju na podacima i delimično samostalno rešava pojedine probleme;
− u dovoljnoj meri kritički rasuđuje;
− pokazuje delimični stepen aktivnosti i angažovanja.

Dvojku dobija učenik koji:
− znanja koja je ostvario su na nivou reprodukcije, uz minimalnu primenu;
− u manjoj meri logički povezuje činjenice i pojmove i isključivo uz podršku nastavnika izvodi zaključke koji se zasnivaju na podacima;
− ponekad je samostalan u rešavanju problema i u nedovoljnoj meri kritički rasuđuje;
− pokazuje manji stepen aktivnosti i angažovanja.

Jedinicu dobija učenik koji:
− znanja koja je ostvario nisu ni na nivou prepoznavanja i ne pokazuje sposobnost reprodukcije i primene;
− ne izvodi zaključke koji se zasnivaju na podacima;
− kritički ne rasuđuje;
− ne pokazuje interesovanje za učešće u aktivnostima niti angažovanje.