Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Leskovčani su srdačni, druželjubivi i radoznali, hrana slična onoj u njihovoj zemlji, atmosfera u klubu odlična- tako ukratko svoj život, daleko od rodnog Malija, opisuju Abou Konate i Salimou Souare, koji radije koriste nadimke- Buba i Gari.
Oni su prvotimci leskovačke ”Dubočice” i Srbija je prva evropska zemlja u koju su, stigli sa zapada Afrike. Buba je tu duže od godine, Gari je stigao kasnije.
– Srbija je lepa i zanimljiva zemlja, u koju me dovela odbojka. Počeo sam kao osnovac, igrao u Maliju, a onda postao internacionalac. Tako sam stigao u Leskovac. Ljudi su prijatni, druželjubivi, radoznali. Zaustavljaju nas na ulici, mole da se slikaju. U klubu je odlična atmosfera, saigrači su sjajni momci, trener takodje. Najveću prepreku mi predstavlja jezik, jer je službeni jezik u Maliju francuski, a ovde ga retko ko govori. Uglavnom se sporazumevamo na engleskom, a znam ponešto i na srpskom, otkriva Abou, dok bez greške i akcenta izgovara : zdravo, kako si, dobro… i po neku nezaobilaznu psovku.
Njegova porodica, kaže, podržala ga je u nameri da živi od odbojke, a roditelji su srećni što se lepo snašao u Srbiji.
– Većina Afrikanaca se često susreće sa rasizmom, a moje iskustvo je drugačije. Lepo mi je ovde i voleo bih da moj klub opstane u ligi, ali ne znam da li bi to značilo produženje mog angažmana. Rado bih ostao, a možda se ovde i oženim, ha,ha,ha, – kaže Buba.
Gari je u ”Dubočicu” stigao pre pet meseci i to na poziv svog zemljaka. Manje je pričljiv, ali iskren i neposredan.
– Super je u Leskovcu, ali sam imao tu nesreću da se, kad je bilo najvažnije povredim. Ipak, oporavljam se i verujem da ću klubu još biti od koristi. Život u Evropi je potpuno novo iskustvo za mene. Trebalo je navići se na razne nove stvari, hranu na primer. Najčešće jedem piletinu, ona je svuda ista, a volim i lokalni roštilj, koji je zaista ukusan. O ostanku još uvek ne mogu da govorim, to zavisi od niza okolnosti, ali ako se stvore uslovi, neću menjati sredinu.
Buba i Gari slušaju srpsku muziku, uglavnom pop, ali im se dopada i narodnjački ritam. Izlaze, druže se i svakodnevno sklapaju prijateljstva, koja će im, i kad odu iz Leskovca i Srbije, kažu, zauvek ostati u sećanju.
