Neslaganje s vršnjacima – kako da pomognete detetu da se nosi sa sukobima u školi

Idealni scenario koji svaki roditelj zamišlja za svoje dete u školi jeste druženje bez sukoba i problema. Nažalost, svedoci smo ne tako divne slike u društvu, a neslaganja, konflikti, pa i vršačko nasilje deo su svakodnevnice velikog broja dece. 

Kada dođe do neslaganja među vršnjacima, ne moramo nužno govoriti o nasilju. Rasprave mogu biti konstruktivne i pomažu deci da pronađu načine da rade zajedno, steknu nove perspektive i ojačaju odnose. Naravno, da bi razvijali ovako zdrave veze i jačali svoje samopouzdanje, potrebno je da veštine rešavanja sukoba budu među primarnim ciljevima, kako u porodici tako i u školi. Među prvim koracima za sticanje ovih veština svakako je razumevanje dečijih emocija.

Ako pomognemo detetu da uvidi kako osećanja mogu uticati na ishod svađe, ono može naučiti da se kontroliše i tako raspravu reši umesto da je pogorša. U tom procesu važnu ulogu igraju roditelji i nastavnici, a kada je potrebno vredi i da potražite savet dečijeg psihologa.

Koliko je važno podučavati učenike strategijama za rešavanje sukoba? Kako možemo pomoći svom školarcu da se nosi sa konfliktima u školi i da rasprave ne eskaliraju u nasilje?

Zašto su strategije za rešavanje sukoba neophodne?

Konflikt je neizbežan deo života i može se desiti rano, još u predškolskom periodu. Dovoljno je da se prisetimo bilo koje situacije na igralištu ili prepirke između male dece zbog igračke. Tipičan primer međuljudskog sukoba je mališan koji drugom mališanu otima igračku. Kod starije dece to se neretko manifestuje kroz neslaganja, svađe i druge oblike konfrontacije.

Kao odrasli ne možemo očekivati da konflikti idu svojim tokom, odnosno da dete zna da se samo nosi sa velikim naletom emocija. Bitno je da ih uputimo da postoje strategije za rešavanje sukoba i da one zapravo igraju veliku ulogu u razvoju zdravog prijateljstva.

Zašto su ove veštine toliko važne? Primera radi, dete koje se bori sa frustracijom verovatno će projektovati tu frustraciju na vršnjaka. Dete koje ima poteškoća u pronalaženju rešenja za probleme  može se osećati beznadežno kada dođe do svađe. Na sličan način, mališan koji ne zna kako da verbalizuje svoja osećanja verovatno će se zatvoriti kada konflikt nastane ili ako postane žrtva (sajber) nasilja.

Dobra vest je da mala deca mogu da nauče da upravljaju emocijama i sukobima kako bi naučila kako da se nose sa nezgodnim situacijama u školi. Uz nekoliko strategija, deca mogu da rešavaju probleme i održavaju svoja prijateljstva, čak i kada dođe do sukoba.

Pokažite empatiju i budite primer detetu

Prirodno je da se dete oseća preplavljeno velikim emocijama kada naiđe na problem sa drugovima i vršnjacima u školi. Ponekad i mala neslaganja mogu da izgledaju kao nerešiv ili veliki problem. Ako saslušamo dete i pokažemo empatiju, to mu može pomoći da se oseti shvaćeno. Ujedno, na ovaj način uče da saosećaju sa drugima.

Kada vaše dete dođe kod vas da se izjasni o problemu sa prijateljem, ustanite u nivo očiju sa detetom i saosećajte.

„Zvuči kao da ti je danas bilo teško sa tvojim prijateljem. Čujem da si baš uznemiren”.

Ovakvim rečenicama pokazujete detetu da ga čujete i da razumete kroz šta prolazi. Podrška roditelja je odlična strategija suočavanja. Naravno, to ne znači da roditelji treba da rešavaju svaki detetov problem sa vršnjacima. Naprotiv, ne bi trebalo da se uključuju u konflikte. Obezbeđivanje bezbednog prostora za razgovor i obradu emocija je najbolja podrška.

Vežbajte razgovor o osećanjima

Deca imaju sklonost da brzo reaguju na uznemirujuće događaje. Upravo se kroz taj “brzi put” do frustracije neretko događa da razmišljaju u crno-belim relacijama i da okrivljavaju druge. Može se reći da su ovo uobičajene reakcije na probleme koje školska deca imaju sa svojim vršnjacima. Zbog toga je važo da vežbaju i nauče da govore o svojim osećanjima na zdrav i miran način.

Naučite svoje dete da koristi izjave „osećam se tužno/ljuto/besno itd.” kada je uznemireno. Kada deca nauče da koriste ove izjave, fokusiraju se na to kako je neko ponašanje uticalo na njih, a da pritom ne okrivljavaju drugu stranu.

Primer: „Osećam se ljuto kada mi otmeš svesku iz ruke. Molim te, nemoj to da radiš“.

Ovako dete pokazuje svoja osećanja, a nema svađe niti izliva ljutnje i besa.

Dete treba da vežba da samo nađe rešenje za konfliktnu situaciju

Roditeljima se često čini da je lakše da detetu pomognu tako što će mu reći šta da uradi da bi rešio problem. Međutim, na duže staze kao održiv i bolji pristup pokazala se primena strategije da se deca nauče kako da sama pronađu rešenja. Kod starijih osnovaca možete pokušati da implentirate jedan zanimljiv pogled na probleme i sukobe (deca mlađa od 10 godina možda će teže razumeti).

Uzmite prazan list papira i markere u raznim bojama. Zamolite svoje dete da opiše šta se dogodilo od početka do kraja sa njegove tačke gledišta. Kada završi, zamolite ga da izabere boju i smisli tri moguća rešenja problema koja bi mu mogla pomoći. Zatim, zamolite je da “uđe u cipele” vršnjaka sa kojim se sukobio i pokuša da prepriča priču iz njegove perspektive. Može biti da će ovaj proces biti izazovan za dete i da će trebati nekoliko pokušaja.

Zamolite ga potom da izabere boju koja će predstavljati njegovog prijatelja/vršnjaka s kojim je ušao u konflikt i da smisli tri moguća rešenja koja bi mogla da funkcionišu za njega. Na kraju ga podstaknite da nađe zajednički jezik – da li postoji rešenje koje bi moglo da funkcioniše za oboje? Ako ne, smislite zajedno još tri rešenja koja bi mogla zadovoljiti obe strane.

Gledajući na raspravu i problem iz različitih perspektiva, deca uče da saosećaju sa svojim vršnjacima i traže rešenja koja pomažu svima koji su uključeni u sukob.

Pročitajte i: BEZBEDNOST DECE – Evo kako možete prijaviti ugrožavanje dece i vršnjačko nasilje. U toku odrastanja i školovanja deca će neminovno iskusiti uspone i padove u odnosima sa svojim prijateljima i uopšte vršnjacima sa kojima se svakodnevno sreću. Važno je da ih pripremimo i pomognemo da usvoje korisne strategije da se suoče i nose sa uznemirujućim situacijama. Što su bolji u veštinama rešavanja sukoba to će biti sposobniji da prevaziđu prepreke i sačuvaju svoja prijateljstva, ali i da izbegnu ekstremna neslaganja i nasilje.

/PR/

Fotografije:

https://www.canva.com/photos/MADwgKLkS68-boy-feeling-offended-and-rejected-by-other-kids/

https://www.canva.com/photos/MADUHLBHMGw-sad-young-boy-kids-stress-and-exhaustion/