Nasilje na Internetu – kako pomoći detetu koje je žrtva sajber nasilja?

Širenje ružnih glasina, uvredljivi komentari ispod fotografije ili Fejbuk statusa, postavljanje i deljenje zlobnih fotomontaža ili video snimaka sa ciljem da se povredi druga osoba – sve ovo su primeri onlajn nasilja.

Da je nasilje na Internetu jedan od najvećih socijalnih problema današnjice, potvrđuje činjenica da je gotovo nemoguće utvrditi mu uzrok i počinice, kao i to da njime mogu biti pogođeni svi u onlajn svetu, bez obzira na pol, uzrast ili seksualnu i političku orijentaciju.

Upravo će pol, uzrast, nacionalna i verska pripadnost, kao i bilo kakva lična orijentacija biti povod onlajn siledžijama za maltretiranje.

Šta sve spada u sajber nasilje?

Pod terminom sajber nasilje podrazumeva se svako preteće i uznemiravajuće onlajn ponašanje, koje uključuje nepristojne i uvredljive tekstove, komentare, statuse, fotografije, kao i širenje lažnih glasina i video zapisa posebno napravljenih sa ovom namerom.

Društvene mreže poput Fejsbuka i Tvitera idealno su polje za ovu naopaku igru, jer ostavljaju onlajn siledžijama mogućnost neprestanog zastrašivanja i vređanja. Pritom, uz lažne profile i naloge, kao i neverovatnu brzinu širenja informacije na Internetu, žrtva nasilja ne može znati koliko ljudi (pa čak ni koliko desetina i stotina ljudi) je videlo neki uvredljivi sadržaj upućen na njenu adresu, kao ni ko je taj sadržaj uputio.

Uvredljivi komentari, tvitovi i Fejsbuk statusi

Svaki negativni komentar postavljen sa namerom da povredi ili uvredi neku osobu smatra se nasiljem. Uvrede, psovke, lažni tračevi, zadirkivanje, nazivanje pogrdnim imenima, pa čak i čitave objave na društvenim mrežama oblici su sajber nasilja. Događa se da nasilje teče paralelno na društvenim mrežama i na privatnom blogu siledžije.

Bez obzira na učestalost, sve se računa u onlajn nasilje. Dakle, nije važno da li vas je neka nepoznata (ili poznata) osoba uvredila jednom ili prati svaki vaš korak sa tom namerom. Jedna psovka ili višemesečno proganjanje na svim društvenim mrežama, isto je. Nasilje je nasilje. Zapravo, ne postoji mera u kojoj je nasilje prihvatljivo. Jednostavno, nije.

Fotografije i video uvredljivog sadržaja

Jedan od oblika onlajn maltretiranja jeste pravljenje fotomontaža i video snimaka sa namerom da se neka osoba uvredi i povredi. Uz mnoštvo besplatnih onlajn programa u 21. veku ne morate biti mag fotografije ili neki poseban stručnjak da devojci koja vas je ostavila nalepite glavu koze na telo. Neke siledžije se ne moraju čak ni toliko „pomučiti“, dovoljno je da objave fotografiju osobe bez dozvole.

Među siledžijama tinejdžerima je čest „trend“ deljenja golišavih fotografija onlajn. U ovom Interneta. Bez obzira na to koliko dugo je takva fotografija ili snimak bila onlajn, šteta koja je učinjena ne može se izmeriti. Žrtva nasilja ne može imati uvid u to ko je već preuzeo tu fotografiju na svoj lični računar i kada će ona ponovo biti postavljena na web. Dakle, pretnja uvek postoji.

Lažni profili i ko ih pravi

Neke siledžije idu toliko daleko da otvaraju nove lažne profile da bi povećale uvredljive objave. Među decom i tinejdžerima jedan od mogućih scenarija sa lažnim profilima je sledeći: sajber siledžija, dečak ili devojčica, naprave lažni profil dečaka sa namerom da se približe devojčici – žrtvi nasilja. Sve počne zahtevom za prijateljstvo, a nastavlja se prijateljskim ili romantičnim porukama, koje imaju za cilj približavanje žrtvi ili čak započinjanje onlajn veze. Žrtva ne sluteći ništa otkriva lične podatke o sebi, pa i one osetljive, za koje ne želi da sazna iko drugi. Jednom kad dobije informacije siledžija ih kasnije deli sa drugom decom iz odeljenja i škole ili jednostavno sa svima, opet, onlajn, a sve sa namerom da maltretira, posrami i ponizi devojčicu.

Ova taktika može da predstavlja i dvostruko nasilje, ukoliko siledžija za građenje lažnog profila ne izmišlja već koristi stvarne  podatke i fotografije neke osobe.

Širenje tračeva i laži

Izmišljotine, laži, širenje tračeva i neproverenih glasina o nekome – sve ovo spada u onlajn nasilje. Uzrok može biti i ljubomora, pa je ovo čest oblik nasilja među tinejžerima. Nekad su zavist i ljubomora podstaknuti neostvarenom ljubavnom vezom ili raskidom, a nekad je u pitanju neosnovana ljubomora prema drugu ili drugarici.

Ko može biti žrtva onlajn nasilja?

Žrtva nasilja može biti – SVAKO. Ne postoje ograničenja u polu, godinama ili nekom ličnom opredeljenju. Meta siledžija na Internetu podjednako mogu biti odrasla osoba, tinejdžer ili dete, muškarci i žene, Srbi i Englezi, pripadnici bilo koje verske ili političke zajednice.

Iako deluje kao zanemarljivo, nasilje na Internetu može predstavljati ozbiljan problem, posebno za decu i tinejdžere. Pored toga što utiče na samopouzdanje i društveni život, može imati negativnih posledica i po mentalno zdravlje i razvoj, te ukoliko se ne zaustavi dovesti i do tragičnih ishoda.

Kako se izboriti sa onlajn nasiljem?

Kao što svako može biti žrtva nasilja, niko to zapravo ne želi da postane. Međutim, ukoliko se to ipak desi, postoje načini da se izborite sa onlajn siledžijama. Na prvom mestu, ignorišite ih. Jednostano zaobiđite takvo ponašanje u širokom luku. Ne odgovarajte na uvredljive komentare i statuse. Ukoliko vam neko preti, recite to nekom – roditeljima, profesorima, drugarici ili drugu.

Društvene mreže vam daju mogućnost da nepoželjne ljude blokirate. Ukoliko vas neko maltretira, uradite to bez razmišljanja.

Ostanite ljubazni i dobri, čak i prema onima koji vas vređaju. Podsetite samog sebe da uvredljive komentari upućeni vama zapravo mnogo više govore o onome ko ih je uputio. Psovke, ružne i zlobne reči, to je odraz onog ko ih izgovara i piše, ne vaš.

Ne shvatajte sve lično. Neki ljudi ne umeju drugačije da se izbore sa poteškoćama u svom životu, već negativno komentarišu i kritikuju druge, zaštićeni monitorom svog računara. Negativni komentari ispod vašeg bloga ili fotografije možda i nemaju veze sa vama.

Ostanite svoji. Možda i najznačajnija stvar koju možete uraditi za sebe kada ste žrtva nasilja jeste da ne odustanete od toga što jeste samo zato što vas neko maltretira. Ostanite dosledni u tome što radite, uživajte i dalje u svojim interesovanjima i ne obazirite se na to šta drugi o tome misle.

Šta kad je vaše dete žrtva onlajn nasilja?

Ukoliko ste zabrinuti da je i vaše dete žrtva sajber nasilja, evo šta sve možete da uradite. Pre svega, pratite sve društvene mreže na kojima vaše dete ima nalog. Isto važi i za aplikacije, igrice i istoriju pretraživanja na računaru i telefonu. Postanite „prijatelj“ na Fejsbuku sa detetom, zapratite ga na Instagramu ili zamolite neku drugu odraslu osobu da uradi to. Takođe, trebalo bi da znate korisnička imena i šifre imejla i svih naloga koje dete koristi. Jako je važno da uspostavite  pravila ponašanja u digitalnom svetu: kakav sadržaj vaše dete može da prati, koje aplikacije sme da koristi i slično.

Razgovarajte sa detetom

Ovo su sve načini kojima možete sprečiti da vaše dete postane žrtva onlajn nasilja. Ukoliko neko već maltretira vašeg tinejdžera, porazgovarajte s njim. Deca često kriju od roditelja ako ih neko maltretira, jer se osećaju postiđeno i osramoćeno. Budite mu uteha i podrška. Upoznajte ga sa taktikama prevladavanja sajber nasilja. Stavite mu do znanja da ono ništa nije krivo i da ne postoji ponašanje koje opravdava ovakvo nasilje. U situacijama gde to nije dovoljno, potražite stručnu pomoć. Uključite razrednog strešinu i školskog psihologa u rešavanje problema. Mnoge škole imaju programe protiv nasilja, te mogu značajno uticati na to kroz šta vaše dete prolazi.

Izvor: Moje dete