Naše bake jaja su farbale uglavnom četvrtkom, u ljiljkavu, krm’z ili šemadroz boju

Sa godinama se način farbanja uskršnjih jaja menjao, u modu su ušle nove, veštačke boje i tehnike, pa i dan za ovaj posao svaka domaćica bira po svom nahođenju. A kako je nekada bilo?

Moja svekrva, gospođa Jelena Stojiljković, rođena Didić, odrastala je u porodici u kojoj se vera oduvek poštovala, a običajne radnje pred praznike, prenosile s kolena na koleno. Naučena je, od starijih da se jaja farbaju u noći između srede i četvrtka, a odmah posle ponoći, izlazi na groblje, jer se tada ”duše puštaju”.

– Ovaj običaj polako zamire, a kad sam ja bila dete, te noći groblja su ”sijala” od upaljenih sveća. Jaja su ofarbana, a domaćice, na Veliki četvrtak, najpre odlaze da posete svoje pokojnike, pa se tek onda predaju ostalim kućnim poslovima. Nas su učili da je petak pred Uskrs najtužniji dan i često su majke i bake umele da nas prekore ako zapevamo ili zaigramo, prenosi svoja sećanja iz detinjstva Jelena.

Boje u kesicama, kao danas nije bilo, već su za farbanje korišćene uglavnom lukovina i različite biljke. Tako su se dobijale krm’z (crvena), ljiljkava (ljubičasta ili plava), pa i šemadroz, odnosno šarena jaja.