Najisplatljivije ulaganje u borovnicu, jabuku, jagodu, malinu i trešnju

Stručnjaci iz Nacionalnog tima za preporod Srbije, odgovarajući na pitanje brojnih građana, zainteresovanih za ulaganje u voćarstvo, koje kulture su najisplativije i najprofitabilnije, izdvajaju borovnicu, jabuku, jagodu, malinu i trešnju.

Ova oblast poljoprivrede, izmedju ostalog, pokreće i druge grane poljoprivrede i privrede, i zapošljava 10-20 puta više radne snage od bilo koje primarne proizvodnje.

Akademik Dragan Škorić i profesor Zoran Keserović, podsećaju da se voćarstvo pokazalo kao dobar  model podizanja standarda i rešavanja ekonomskih, socijalnih i demografskih problema.  Među prvih deset izvoznih poljoprivrednih proizvoda, unazad nekoliko godina, dominiraju tri-četiri voćne vrste: malina, jabuka, višnja i breskva.

Po oceni stručnjaka, među njima su dve koje se smatraju najisplativijim – malina i jabuka, ali prema ovom kriterijumu, prve na listi su borovnica i jagoda, a listi top 5, treba dodati i trešnju.

Borovnica je lider medju voćkama prema odnosu ulaganje-profit. U jedan hektar zasada, računajući zemljište, mehanizaciju, protivgradne mreže i fertirigaciju, potrebno je uložiti 60 hiljada evra. Sa te površine, može da se ostvari prinos i do 18 tona. Ako je prosečna cena borovnice poslednjih godina bila 5,5 evra po kilogramu, kroz tri berbe se može vratiti uloženi novac, a treba imati u vidu i konstantne državne podsticaje.

Jabuka je druga voćna vrsta na listi ostvarenog profita po hektaru. Jako je zahtevna po pitanju tehnologije, traži mnogo ljudskog angažovanja prilikom obrade i berbe. U jedan hektar zasada treba uložiti 40-45.000 evra, a investicija se otplaćuje u proseku za 5 godina.

Za formiranje jagodnjaka na jednom hektaru, ako govorimo o novim tehnologijama uzgoja, potrebno je izdvojiti 15 hiljada evra.Subvencijama se može povratiti oko 50 procenata uloženog, a u dve godine, koliko traje berba, može se zaraditi od 14-25 hiljada evra.

Sa uloženih 30-ak hiljada evra u hektar zemljišta pod malinama i prosečnim prinosom od oko 12 tona, ulaganje se kompletno vraća u četvrtoj godini, ako se ne računaju podsticaji države.

Trešnja zahteva početnu investiciju od oko 40 hiljada evra. Subvencijama se ostvaruje povraćaj od 50 posto, a uz troškove proizvodnje od blizu 55 procenata, ulaganje se vraća u petoj godini.

Voćnjaci u Srbiji, prema oceni stručnjaka, zauzimaju oko 184 hiljade hektara, ili svega 4,8 posto ukupnog poljoprivrednog zemljišta, što je zanemarljivo malo, ako se uzmu u obzir povoljne klimatske prilike i odličan kvalitet podloge. 

S.Ć.