Ove godine navršila se godina od preseljenja 11-ogodišnje Nađe Tasić iz Šilova među anđele. Toga dana završen je i mural sa njenim likom i porukom vozačima. Onaj, koji je skrivio njenu smrt i dalje je na slobodi i živi bez kajanja
Bila je ovo godina ogromne tuge i neuspešnih pokušaja da se pomirimo sa istinom: Naše zdrave, prelepe, vaspitane, živahne i talentovane devojčice više nema i to zbog nemarnosti jednog vozača, kroz suze počinje priču majka Jelena:
– Mi smo prazne čaure koje hodaju. Kakav je život roditelja koji svoje dete polože u grob? Ustajemo, padamo…. Onda se trgnemo, jer imamo i sina, kome smo potrebni. Ne postoji ništa teže što može zadestiti čoveka. Bila je ovo godina teža od planine.
Nađu je, 15. marta 2022. godine, na svega 20 metara od porodične kuće i u neposrednoj blizni škole, automobilom udario 74-orogodišnji Lebančanin. Od siline udarca, preletela je preko haube i završila u kanalu. Preminula je, ne probudivši se iz desetodnevne kome.
Na dan tužne godišnjice, završen je mural na dvorišnoj ogradi, sa koga bistrooka Nađa šalje poruku vozačima:
”USPORITE… u odnosu na večnost, ovaj život je samo treptaj leptirovih krila”
– To je i mesto gde je Nađa stradala i nalazi se, bukvalno, pored školskog dvorišta. Kao i na muralu, uvek je bila nasmešena, puna života, radosti. Voljena drugarica, uzoran đak. Dok je mural nastajao, to me, na neki način, ispunjavalo, ali sam se slomila kad je završen. Moja lepa, pametna devojčica me posmatrala sa zida. Satima sam plakala nad njenom nesrećnom sudbinom.
Nađa je, kaže Jelena, želela da menja svet, a poruke na muralu, trebalo bi da utiču na promenu svesti svih učesnika u saobraćaju, posebno vozača:
– Naša kuća je tik uz regionalni put i svakodnevno njime prođe, a često i projuri na stotine automobila. Najčešća žrtva prebrze vožnje su pešaci, među njima i Nađa. Da se vozač, koji je uzrokovao njenu smrt, u trenutku kada je izgubio kontrolu nad vozilom, držao propisa, naša devojčica bi možda bila povređena, ali ne bi poginula.
A vremešni Lebančanin je, nakon 30 dana pritvora, na slobodi i bar jednom dnevno prođe pored Nađine večne kuće i mesta gde se nesreća dogodila. Nijednog trenutka, kaže Jelena, nije pokazao žaljenje zbog ovakvog ishoda:
– Brani se sa slobode i čini sve da bude oslobođen. Mislila sam da će, ako nas ubija tuga, njega ubiti savest, ali uverila sam se da postoje ljudi koji je nemaju. Viđamo se na ročištima, a on je potpuno hladnokrvani bez želje i potrebe da bar pokaže saosećanje sa roditeljima, koji su, njegovom krivicom, ostali bez deteta. Na poslednja dva ročišta nije ni došao, a odsustvo je pravdao papirima njegov advokat.
Nije Nađa, nažalost, jedina žrtva bahatih vozača. Naprotiv, sumorna statistika pokazuje da većina dece strada baš u blizini škole ili kuće. Ono što boli koliko i izgubljeni mladi život je činjenica da se krivci najčešće izvuku sa minimalnim kaznama:
– Zato smo mi, roditelji dece nastradale u saobraćaju, osnovali Udruženje, svesni da pojedinačno ništa ne možemo da promenimo. Pre svega, tražimo promenu Krivičnog zakonika i Zakona o bezbednosti u saobraćaju i pooštravanje kazni. Ima nas oko 50-ak iz čitave Srbije. Već smo imali sastanke sa ministrima za brigu o porodici, građevinarstva i saobraćaja, unutrašnjih poslova, pravde. Videli smo se i sa Republičkim tužiocem, a očekujemo i jedan objedinjeni okrugli sto sa svim pomenutim akterima.
Jelena naglašava da su, do sada, dobili punu podršku predstavnika svih nadležnih institucija i iskreno se nada pozitivnom ishodu ove kampanje.
Bila bi to i Nađina pobeda, jer je želela da menja svet i da ga učini boljim.
Ona i sada, zahvaljujući umešnosti i iskrene posvećenosti muraliste Galeta, šalje svoju moćnu poruku.
Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirao grad Leskovac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.