Biljka i čitav rod su dobili ime po francuskom botaničaru Pjeru Magnolu (1638-1715), a ova cvetna lepotica u stotinama varijeteta, rasprostranjena je širom Zemljine kugle
Magnolija je drvenasta biljka iz istoimene familije. Predstavnici ovog roda su drveće ili žbunovi, često sa krupnim listovima. Cvetovi bivaju oprašeni insektima, a plod čine spiralno raspoređeni semeni meškovi, nalik na šišarku. Postoje listopadne i zimzelene verzije.
Cveta u proleće i leto, pa dve rasne lepotice, od pre par dana, krase jedno dvorište u centru Leskovca.
Rod magnolija ima više od 240 rasprostranjenih vrsta, u spektru boja, od bele do bordo i tamno-ljubičaste, ali se svake godine pojave nove zanimljive varijacije. Dominiraju ipak one u tamno i svetlo ružičastim tonovima.
O tome koliko je ova cvetnica zanimljiva i popularna, govori i činjenica da je, u Americi, još pre 70 godina, osnovano Udruženje ”Magnolija”. Ima preko 600 članova, uključujući rasadnike, baštovane, hortikulturiste, botaničare i istraživače iz preko 40 zemalja.
Njihova druženja uključuju razmenu biljnog materijala, procenu i promociju sorti magnolije, edukaciju baštenske zajednice i podržavanje istraživanja o magnolijama, a ornizacija ima i ulogu međunarodnog tela za registraciju novih sorti ovih prekrasnih cvetnica.