Nikada nisu razmišljali da se bave nečim drugim, jer je logično bilo nastaviti razrađeni porodični posao, a danas su još sigurniji da su doneli ispravnu odluku
”Stošić term-om”, kako se zove firma, rukovodi Savin i Nemanjin otac Dragan i on je, kažu ovi sjajni mladi majstori ”glavni krivac” što su se opredelili za zanat:
– Naš otac je parnogrejac i mi smo odrastali sa tim saznanjem. Čekao se samo trenutak da malo odrastemo, pa da se i mi uključimo u posao. U početku, dok smo išli u školu, to je bilo vikend angažovanje, a bili smo uglavnom zaduženi za ”fizikalije”. Sve vreme dok je radio, otac je tražio da ga gledamo i slušamo, da učimo na licu mesta, praktično. Nije on insistirao da se opredelimo za ovaj zanat, prepustio je izbor nama, a mi smo znali o kakvom poslu je reč i nismo ga slučajno odabrali, priča Sava, godinu dana stariji od Nemanje.
Rad u firmi se, kako to često biva, u porodici Stošić, nije podrazumevao, već su i za te povremene poslove momci dobijali ”platu”.
– Ne pamtim da smo ikada bili bez para, čak i kad smo bili baš mladi. Radili smo i zarađivali pristojan džeparac. Kad je trebalo upisati srednju školu, izbor se nije dovodio u pitanje. Obojica smo upisali Tehničku školu, Sava -smer instalater, a ja sam se odlučio za, tada novo zanimanje – tehničar grejnih i rashladnih tela. Dobili smo dobru teorijsku podlogu, ali smo znanje i veštinu mnogo više sticali u praksi. Tu učite cake, saznajete ono što inače morate da ”kradete” od majstora. A mi imamo priliku da učimo od najboljeg, dodaje Nemanja.
Danas otac ”pogađa” posao i naplaćuje, a njegovo angažovanje se svodi na kontrolu i uglavnom je savetodavno:
– Ima mnogo toga što još ne znamo, jer se određene veštine i procene stiču sa iskustvom. Tad otac priskoči u pomoć i, naravno, obavezno obavi inspekciju onoga što je urađeno. Tek kad se uveri da je sve u redu, možemo da skupljamo alat. Dok radimo, nema nikakvih familijarnih popuštanja, profesionalan je i strog, a verovatno i treba tako, jer je grejanje vrlo ozbiljan sistem, koji mora da se uradi bez greške, pričaju ovu sjajni momci.
Posao, kažu Stošići, ide kako valja, a najbolja preporuka je ona ”od usta do usta”. Zadovoljne mušterije su prvoklasna, nezadovoljne- još jača ”reklama”.
– Mi smo imali sreće da radimo samo sa ovom prvom kategorijom i danas svakog od njih možemo slobodno da pogledamo u oči. Trudimo se da se edukujemo, da pratimo trendove koje nameću nove tehnologije, kako bismo mogli da izađemo u susret zahtevima mušterija, ali i da im, kad se to od nas traži, preporučimo rešenje, kako celog sistema, tako i opreme pojedinačno.
Sava i Nemanja ističu da nijednog trenutka nisu zažalili što su ostali u porodičnoj firmi, niti što su se odlučili za zanat, uz zaključak da se od njega može pristojno živeti, ako si ga dobro savladao, a iz kuće poneo vaspitanje i poštovanje za druge.