Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Kada u krvavom ratnom sukobu nastrada trećina stanovnika jedne zemlje, a upravo to se desilo sa Srbijom u Velikom ratu, nije moguće zabeležiti svaku tragičnu ličnu priču, pa su mnoge porodice ostale bez muških glava, nikada ne saznavši detalje o njihovoj pogibiji. Ovo je priča Vesne Simić i Dnevnika juga, kao sećanje na herojstvo Janaćka i Drage Mladenović, mladog leskovačkog para, čijim junaštvom se ponose brojni potomci
Janaćko Mladenović rodio se u Krivači, ali je živeo, i pinterskim zanatom bavio, u Leskovcu, gde se, s početka prošlog veka, u njega zagledala prelepa Draga, iz čuvene trgovačke porodice Nedeljković.
– Pretpostavljam da su se venčali 1912.-’13., jer im se ćerka Vidosava, moja baka, rodila 1914. godine. Prvi svetski rat je počeo, Janaćko je mobilisan, a vest o tome da je postao otac, dobio je pismom. Gde se tada nalazila Moravska divizija, ne znam, niti oni koji su mi pričali, ali pamtim priču da se, novembra 1915., sukobila sa Bugarima kod Gnjilana. Kasnije je porodica čula da je bio vrlo hrabar, da je pucao stojeći i da ga ”metak nije hteo”. Svi su mu vikali ”Lezi, Naćo, lezi Naćo”, ali nije hteo. Toliko je bio odvažan, priseća se kazivanja starijih, Janaćkova praunuka, Vesna Simić, koja sada živi u Medveđi.
O bici kod Gnjilana, u kojoj je nastradao, niti detaljima pogibije, naša sagovornica ne zna mnogo:
– Odigrala se kod nekog mosta ispred Gnjilana, u novembru 1915. godine. Srpska vojska je počela povlačenje ka Albaniji. Ne znam koji je čin imao pradeda, ali nije bio običan vojnik. U želji da obezbedi odstupanje svojih saboraca, ostao je gore, dok se vojska povlačila ispod mosta. Tada ga je pogodio bugarski metak. To je sve što je saznala porodica. Iako na Špitaljskom groblju postoji spomenik koji svedoči o njegovoj pogibiji, znam da on tu nije sahranjen. Verovatno leži u nekoj zajedničkoj grobnici sa ostalim nastradalim srpskim borcima. Iz priča znam da je kralj Petar naredio da se, na mestu bitke, ispred mosta u Gnjilanu, podigne spomen česma, te da su se tu, posle rata, održavali komemorativni skupovi, na kojima se oživljavala uspomena na bitku. Čula sam da je kasnije česma srušena.
Vrdarska i Moravska divizija su, 8. novembra, preduzele napad od Gnjilana, sa težištem prema Končuljskoj klisuri, koju su branili delovi bugarske 5. divizije. Istovremeno je Bregalnička divizija na kačaničkom pravcu nastupala protiv delova 3. bugarske divizije. Uz igromne gubitke, postignuti su samo lokalni uspesi, zabeležili su istoričari.
A u Leskovcu, ostavši sama sa detetom, Draga Mladenović, Janaćkova supruga, odlučila je da i sama doprinese borbi srpske vojske za slobodu. Ubrzo se priključila sanitetskoj službi, istrajno brinući o bolesnima i ranjenima. Pred sam kraj rata je obolela od tifusa i, ne napunivši 28 godina, umrla 1919. godine.
Njihova ćerka Vidosava je, kao ratno siroče, od države dobijala godišnju stipendiju i mesečnu apanažu od 500 dinara. Nije teško zaključiti koliko je bilo teško njeno odrastanje bez roditelja, ali je, možda baš zbog toga, postala odvažna i snalažljiva i bila prva Leskovčanka, koja je od kralja dobila dozvolu da trguje ženskim positnicama i pomadama.
– Imam četiri sina, a najstariji je završio Vojnu akademiju. Želim da znaju da potiču iz porodice heroja, jer su i Janaćko i Draga dali život za otadžbinu. Srpska zemlja je natopljena krvlju ljudi pred kojima je tek bio život. Skoro da nema kuće koja nema svog junaka. Smatram da zaslužuju da se njihova žrtva ne zaboravi, a našu decu treba svakodnevno da podsećamo kojom cenom je plaćana sloboda otadžbine,zaključuje Vesna.
Foto: Iz privatne arhive
Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirao grad Leskovac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
